Moram priznat da sam se danas baš nasmijala na ovu temu.
Nedjelja je Dan Gospodnji. Dan u kojem Bog očekuje da za Nj nađemo malo više vremena. Da se odmorimo od uobičajenih poslova…
Danas, na putu, na zidiću pred jednom zgradom, nešto poslije podne
- djevojčica…
ali ne sa žigicama… (mada me nešto na nju podsjeća…)
nego sa crtežima…
Ležala je na zidiću, a iznad nje su bili poredani njeni radovi – crteži…
Skočila se kad je začula korake i pozdravila:
- Dobar dan! Oćete kupit koji crtež? J
- Dobar dan! Aha… ti radiš ovde… a ovo su tvoji crteži?…
- Aha… jesu.
- Pošto prodaješ?
- Po kunu.
- Da vidim… koji mi se najviše sviđa…
Nisam imala kunu, a pretpostavljam ni ona kusura jer prodaja baš nešto i ne ide… pa sam kupila pet crteža (u svetu nedilju!) …
- Šta ovo piše na malom papiru?
- Piše da radim subotom i nedjeljom
- A od kad do kad ti je radno vrijeme?
- U subotu ću radit od tri do šest… :-)
- OK… vidimo se onda u subotu… Ja sam Marija
- A ja sam Aurora.
- Ćao :-)
Dragi Isuse,
Oprosti nama velikima što baš i ne poštivamo Tvoj dan
A ovim malima…
Molim Te daj malima da ne budu kao mi veliki
Neka mali budu mali
Neka djeca budu djeca…
Neka se znaju igrati, neka znaju crtati,
Smijati se i biti radost
U ovom ozbiljnom svijetu
Post je objavljen 13.09.2009. u 16:22 sati.