Marketing
ajmo sad jedan apdejt...
ajmo sad jedan apdejt...
... o tome kako sam razočarala baku.zapravo, svu rodbinu.
znate već – venčaću se. :)
biće to malo venčanje, samo najuža rodbina i najbliži prijatelji. biće u restoranu koji ima predivnu baštu, nadam se da će nas vreme poslužiti.
takozvanu venčanicu sam kupila. kažem takozvanu, jer nije klasična venčanica.
zapravo, uopšte NIJE venčanica.
letnja haljina.
do kolena.
pamučna.
iz benettona.
ali jeste bela.
došla ja kod bake čim sam je kupila, jer me je uhvatio pljusak a nijedan taksista nije hteo da me primi u taksi, ali to je već druga priča. i obukla ja haljinu da pokažem baki. sirota žena, gleda me u tom haljičku i ne zna šta da mi kaže. a ja sva srećna. pa ona progovori:
pa dobro, lepa je...
nije duga.
[tužna faca]
ali dobro.
[minut ćutanja]
a koliko si je platila?
[ja kažem cifru koja bi bila sramotna za jednu poštenu udavaču]
aha...
[razmišlja šta da mi kaže, i onda, ozarena, progovori...]
pa dobro, oduvek si bila skromna.
[posle nekog vremena...]
a kakve ćeš cipele? na štiklu?
pa ne, ravne.
kako to misliš – ravne? pa treba da imaš cipele na štiklu.
ali ja NIKAD ne nosim štikle.
[i iskreno, verujem da bih se polomila u njima. jednom sam samo nosila štikliće, na maloj maturi (!) i malne nisam zaginula tada. od tada se štikle i ja ne mirišemo. to jednostavno nisam ja. i baka to dobro zna, no ne odustaje.]
ali, ali... pa kako ćeš u ravnim cipelama?!? DM je visok, treba da se i ti malo podigneš.
znaš, ti si MALA.
[majko mila, ispadoh midžet :))) ali nije tu kraj.]
a jesi našla cipele?
nisam još. ali znam kakve ću.
pa bele, zar ne?
ne, videla sam jedne divne crvene, takve bih.
crvene? pa kako CRVENE?!? nemoj crvene, ne idu ti crvene, crno dete.
sirota žena :)
posle par dana kažem DMovoj mami da smo ugovorili venčanje.
dobro, sad moraš da gledaš venčanice. to treba ja da ti kupim, takav je običaj.
objasnim joj da sam haljinu već kupila te da ona ne treba ništa da mi kupuje.
aha.
a kakve ćeš cipele? na štiklu?
pa ne, ravne.
aha.
bele?
pa ne, crvene.
crvene?!? pa ne možeš crvene ZA VENČANJE.
hihi.
a onda tetka.
kod nje je informacija o haljini i cipelama dobro primljena. ali imali smo iznenađenje i za nju:
[u kolima, vozimo je DM i ja kući]
a ko će da vam kiti svatove?
nećemo da kitimo svatove.
ha? o_0
svašta!
pa mama.
zove jedan dan, nije mi ni zdravo rekla, odmah kreće:
e sanja, hoće biti muzike na tvojoj svadbi?
naravno da će biti.
pitam, jer imamo mi ovde jednog koji peva u jednom bendu, mnogo lepo peva, pa ako niste još našli ko će da vam svira, da ti preporučim...
neće biti žive muzike kod nas.
MOLIM?!?
pa neće biti žive muzike...
nego kako??
pa puštaćemo muziku sa diskova.
[muk]
ja još nikad nisam bila na svadbi na kojoj NIJE BILO muzike.
ali, BIĆE muzike.
sa diskova, pffff...
nedavno me baka posela da pričamo. da ozbiljno popričamo.
sanja, moram nešto da te pitam, ali nemoj da se naljutiš...
[ja već vidim kako će da me smara da moramo da pozovemo onih sto pedeset hiljada rođaka iz crne gore ili da moram nešto da uradim jer je takav običaj]
reci.
DM... a je li on dobar? mislim, za tebe...
[nema veze što imam dete s njim, što živimo zajedno već nekoliko godina, sad se UDAJEM, pa da baka proveri da li sam dobro odabrala, lol.]
kasniš tri godine s tim pitanjem, ali - da, dobar je za mene. :)
i tako. zabavi nikad kraja.
for the record, odustala sam od crvenih cipela. htedoh sive, jer je DMovo odelo sivo, ali ne mogu da nađem kakve želim, šmrc. tako da ću verovatno na kraju kupiti bele baletanke. makar će se baka radovati, hihi.
Post je objavljen 13.09.2009. u 02:56 sati.