" Na početku će ti biti grozno, uvijek tako bude. No nakon nekog vremena postane dobro."
Istina.
U nedjelju kad sam došla u Zg, bilo je stvarno ok.
Udomiteljica mi je pokazala sobu, dala ključ i eto.
Sve je bilo dobro dok nisam čula što će zapravo svirati na onim velikim zvučnicima koji su se nalazili u mojoj sada ex-sobi.
Naravno cajke.
Kad bih ja bila takve sreće da me iznenadi nešto dobro.
Vjerojatno nikada.
Isti sam dan upoznala svoju Kjaru i svoju Miu.
Bilo nam je zaista divno.
Nismo mogle biti dugo skupa jer sam se morala vratiti u dom na neki sastanak.
No, naravno bit će prilika još. :)
I tako se vratih u dom.
Prođe sastanak i pozdravim se sa svojima.
Nažalost.
Bila sam na rubu suza, no obećala sam sama sebi da ne smijem plakati.
Jer, sjetila sam se onog osmijeha sigurnosti na licu i nisam ga htjela samo tako zaboraviti.
Zvuk auta se sve manje čuo i onda je utihnuo nakon par sekundi.
Ostala sam sama na velikom parkiralištu i rekla.." Vrijeme je za novi početak, Ines!"
Otišla sam u sobu raspakirati stvari.
Puštali su cajke, dovodili društvo u sobu, kupili neku vodku i pili.
A ja sam svo to vrijeme bila na rubu suza.
Nisam mogla. Jednostavno mi je bilo preteško.
Shvatila sam kakvo mi društvo ne paše.
Mislim, nije problem u curama. One su stvarno ok.
No ja nisam za takva druženja.
Oni puše, piju i psuju..to nisam ja. Nikako.
Upoznala sam mnogo ljudi i nisam nikome skoro zapamtila ime.
Tako to ide.
U domu ima i ljudi koji slušaju metal i rock. Jedan dečko je čak imao majicu od NW-a. Baš sam se ugodno iznenadila. No, nisam ga još upoznala.
Valjda hoću. Voljela bih pričati s nekim tko voli ono što i ja.
A takvih je do sada bilo malo.
Stigao je i prvi dan škole.
Bilo mi je grozno.
Sve one cure koje sam upoznala preko facebook-a su se grupirale i družile.
Tesa i ja ostale smo same.
Bila sam razočarana.
Veoma.
Profesori su mi ok.
Jedino čega se bojim je matematika.
Možda i kemija..:)
No, nadam se da će mi ić dobro.
Znam da nisam od onih koji logički zaključuju ali snaći ću se već nekako. :)
Sad stvar s onom ex-sobom.
Da, preselila sam se u drugu sobu jer nas je bilo osmero u istoj smjeni, a samo jedna kupaonica pa je bilo veoma teško.
U novoj sobi mi je ok.
Nadam se da će tako i ostati.
I jedva čekam da uključe internet i alarme za pušenje. -_-
Ne podnosim dim.
Stvar u razredu se polako popravlja. :)
Upoznajem ljude i zadovoljnija sam.
Kakav mi je tek bio izraz na licu kad sam vidjela da me moji čekaju ispred doma.
Aaaaaaaaa....:D
Bila sam presretna.
Sad sam kod kuće i divno mi je.
Izgrlila sam i izljubila Mačka. :)
Slušam glazbu, nema u blizini cajki.
Onaj selski miris i sve.
Ma predivno..<3 :)
Sad tek shvaćam koliko znači dom.
Tvoj krevet, miris, hrana...ma sve..:)
Glazba..uh..
Ljudi.
Talijanski jezik mi se jako sviđa.
Njemački nimalo.
Engleski obožavam.
U četvrtak navečer sam se osjećala najgore.
Imala sam toliki pritisak u plućima.
Plakala sam grozno.
No, u petak mi je već bilo bolje. :)
Sljedeći tjedan stiže.
I jedino što očekujem je ponovno petak.
Kako je Iva (mica) rekla, živi za petak. :)
Iva, volim te..:) <3
Epica, stiže..
Grlim vas sve.
Vaša *Betty Blue*
I da..možda je ovo nekima već poznato, ali moram.
Sad tek shvaćam kakvu ja vrijednu, divnu, umjetničku, pravu, presavršenu i dubokoumnu glazbu slušam.
Post je objavljen 12.09.2009. u 14:32 sati.