Dok je meni Prometovih autobusa, ne triba mi ni Slobodna Dalmacija, niti ijedna druga novina, u autobusu saznan sve šta pučanstvo misli i šta mu se događa. Tako jučer lipo iza mene dvi gospoje raspravljaju (iživcirano) o nabavci školskih knjiga i torbi za školu. Pa jedna od njih, između ostalog kaže:
- ...i tako ti ja uđen u knjižaru a tamo na velikon oglasu piše: "POPUST OD 20% NA TORBE ZA PRVI RAZRED". I sad se ja mislin, kako se to zna koja je torba za prvi, a koja recimo za treći razred? Ma ne mogu virovat šta nam se događa! Ova je naša država otišla na kvasinu, viruj ti meni!
Ja je slušan, i narafski, odma mi proradi mašta. Popust od 20% na školske torbe za prvi razred?!? Pretpostavjan da je vlada procijenila da roditeji i učenici prelako dolaze do školskih torbi, i odlučila da je dosta toga raspašoja, da svako kupuje školsku torbu kad i kakvu ga je volja pa odlučili kategorizirat školske torbe na torbe za prvi, torbe za drugi, torbe za treći, peti, šesti , sedmi i osmi razred osnovne škole.
E, i onda ih nećeš moć kupit i nabavit kako te je voja, nego će se torbe naručivat u Zagrebu, moraćeš ostavjat svoj broj telefona u knjižari i onda ćedu te zvat:
- Gospojo, vi ste ono naručili jednu torbu za treći razred, i jednu za prvi?
- Jesan, jesan!!! Odgovaraš ustreptalin glason.
- E pa, stigla je ova za prvi, a ovu za treći ćemo dobit tek krajem miseca.
Narafski, torbe koje su van ove godine poslužile nećete moć koristit i iduće godine, naime iduće godine će bit totalno drugačije, umisto na livu stranu kajiš će in se zakopčavat na desnu, a priznat ćete, takve radikalne promjene zahtijevaju nova ulaganja, mukotrpna za naš kućni budget, ali kad je za obrazovanje, ništa nije preteško. Ipak, ne tribate se brinit, kad situacija postane kritična, neki će ministar doć i mrtav ladan objavit da dici torbe ijonako ne tribaju. A šta je i logično, jer kad in ne tribaju knjige, koju će in gospu torbe.
Tu bi moglo doć do zanimjive suradnje i razmjene među roditejima, suboton ujutro naprimjer na peškariji se više neće prodavat riba, nego će štandovi bit rezervirani za među-roditejsko-učeničku solidarnost. Pola peškarije će bit za one šta su uspili nabavit knjige, a pola za one šta imaju torbe. I onda će se minjat recimo, štajaznan, dvi knjige iz kemije za sedmi razred osnovne moć će se kvalitetno trampit za jednu frišku školsku torbu za treći razred, i obrnuto.
Dvi gospoje šta su sidile isprid mene su opet komentirale imovinsku karticu pridcidničkog kandidata Nadana Vidoševića, koji posjeduje puste skupe satove od po pedeset ijada dolara, kuće, vile, stanove, šume (šume?!?) i umjetničke slike. Sve to je skromno komentira sljedećin ričima:
- Moja imovina je rezultat mojih dobrih procjena –
Eto vidiš moj čoviče, a ja šta god san u životu radila nisan mislila na to procjenjivanje. Odsada ništa više neću radit bez da prvo dobro procjenin, neću više bit luzerica! Sve ti je u životu stvar dobre procjene.
Zato neki dan onome svome nisan dala na se.
Osta incukan.
- E. Neš više na me bez prethodne procjene!
- Bez čega??
- Bez pro-cje-ne!
- Šta ti je, a?
- Ništa.
- Ništa?
- Bogati, ka da ja ne mogu i odbit?
- Moš srićo, moš, samo inače baš i ne odbijaš pa..
- Šta to oćeš reć?
- Ma ništa..inače si ka...slakorana, božemiprosti, el..
- Ček, jel' ti to oćeš reć da san ja kurbetina, a??
- Ma ne, ne, božemitesačuvaj! Nego san tija reć da te, eto, valabogu zdravje dobro služi, i da ne patiš od glavoboja u tolikoj miri ka rečemo druge žene, jel'.
Aj, tu san svatila da nije mislija ništa loše, pa smo nakon kratke i brze procjene prionili na posal.
A oni drugi jedan pridcidnički kandidat je izjavija da se on želi borit za "Boju i pravedniju Hrvacku".
Boja i pravednija Hrvacka, to su bili rekli oni prvi na vlasti u samostalnoj Hrvackoj. Ondak su iza njih došli drugi i rekli i oni da oće stvorit boju i pravedniju Hrvacku. Poslin njih opet došli oni prvi sa istin ciljen, a svaki put je nama pučanstvu bilo sve gore i gore. Tako kad san čula da je i ovi opet to reka, pomislila san “Asti, najebali smo!“
Možebitno bi mi u Hrvackoj tribali malo procijenit situaciju, pa reć „Želimo stvorit lopovskiju i nepravedniju Hrvacku!“. Možda bi onda metodon već skoro pa tradicijonalne obrnute logike stvarno počelo bit bolje..i poštenije. Jedini je problem to šta, po mojoj slobodnoj procjeni, lopovskiju i nepravedniju Hrvacku teško more iko stvorit...
Post je objavljen 12.09.2009. u 08:14 sati.