Ponekad te se sitin, pa suze same krenu. Ne znan ni sama zašto, za mene si bija samo lice iz svita poznatih i slavnih. Ma je, dolazija si na naše tulume gori na mertojak, ali u biti nismo ja i ti bili bliski. Nisi mi čak ni bija previše drag na momente. Bila san ti tamo na Peristilu kad smo plesali plačući na Ništa kontra Splita.
I znan, ćutin da oplakujući tebe ja u stvari oplakujen oni Split koji je iznjedrija jednoga takvoga ka šta si ti. Cili Peristil je piva tu večer u jedan glas, i ko nije bija tamo neće nikad moć razumit ...
Uvati me smij kad čujen onu pismu, jer ni ja ka ni ti nikad nisan mogla podnit da iko reče rič protiv Splita. A je smo imberlani, a?
zašto ja plačen za tobon, neman pojma. Može bit da je to zato šta ti još nisan stigla reć ni ćaći adio. Oću li van ikad uspit reć adio?
Post je objavljen 09.09.2009. u 21:13 sati.