DUGO OČEKIVANI RAZGOVOR S POVODOM SA MARKOM JOVIĆEM - LEGENDOM FK BUBULEJE
BUBULEJE KAO OTPOR SVETU REKLAME I BEZUMLJA
Razgovor vodio: McFather
Legendarna sportska emisija ponedeljkom Indirekt imala je i nezaboravnu rubriku "Kucamo na vrata zaboravljenih asova". Sigurni smo da armija navijača Bubuleja nikako ne zaboravlja jednog od svojih najvećih idola Markana Jovića čoveka koji je i dalje neprikosnoven na all time listi strelaca našeg kluba ali i šire. Dugo će se pamtiti njegovi driblinzi, begovi i šutevi sa obe noge kojima je protivnike dovodio do bezumlja. Fudbalski stručnjaci su se čudili da taj igrač nije napravio profesionalnu i internacionalnu karijeru. Da podsetimo da je on u potpunosti bio samouki fudbalski velemajstor i zbog toga je bio potpuno neuporediv sa ostalim zvezdama ovog sporta iako su njegov čuveni dribling u trku mnogi snimili i kod jednog Savičevića. Čini se da se Bubosi zapravo i nikad nisu oporavili posle njegovog oproštaja od plave majce.
Posle našeg a i vašeg dugog insistiranja pristao je da sa nama porazgovara i podseti se vremena kada je bio strah i trepet za protivničke golmane što potvrđuje i izjava jednog od najiskusnijih golmana Lige Ace Prudoma (Prašinari) koji je jednom prilikom rekao: "U svojoj bogatoj karijeri ispred sebe sam imao mnogo jakih šutera, napadača koji su voleli da se ušetaju u gol ali izdvajam Marka Jovića i njegov veliki repertoar u realizaciji. Od njega si mogao očekivati šut uvek i ne zna se da li gore desnom koja je bila jača ili levom koja je preciznija, a umeo je i da te natera da izađeš pa da te još lakše namagarči. Međutim, najgore je bilo kad je u trku sa odbrambenim igračem na leđima a loptu uopšte ne vidiš od njih dvojice nego ti se samo odjednom stvori iza leđa, u mreži."
Markan sada gleda drugačije na to vreme i u stilu Miljana Miljanića često insistira na sociološkom fenomenu i poetici same fudbalske igre. Napominjemo da su vršene minimalne intervencije u njegom delu teksta da bi se postigla veća autentičnost.
Da, bio sam kvalitetan. Nosio sam ekipu poput Pera Miloševića* (setimo se legendi). Lopta se lepila za mene, okretao sam igrače, slao bombe golmanima. Davno je tome došao kraj. Jer... umrla je Izraubovana. Samo to, jer još nije počeo da se pomalja kapitalizam, bar ne u našim glavama. Šta je tuga, ako je poklopi ironija, prah i pepeo. Kazem, umrla je Izraubovana, tada kada nismo ni znali šta je promocija samodovoljnosti. A ja fudbalski Kupidon, nastavio sam dalje, sa jezom u nogama, da tresem prazninu gola. Negde, tek kasnije, sa kapitalizmom, krenule su i duge. Tu se nazirao i krah, ujedinjen sa alkoholnim isparenjima. Smrt Izraubovane, rakiju je zamenio vinom. Neko bi rekao da je to dobro, ali ne, to nam je oduzelo čežnju fatalizma.
Bili ste neprikosnoveni vođa prve generacije Bubosa koja po analitičarima nije ostvarila veliki potencijal koji je neosporno posedovala? Možete li nam reći nešto više o karakteru te ekipe?
Taj tim je imao peh što je tada liga bila u povoju. Ali činjenica da imamo osvojen Kup nas svrstava među one timove o kojima govori gorčina zadate ispovesti. Taj rakijaški fatalizam je dobar za koheziju tima, na njemu počiva svaki konsenzus pasa, ali i najviše, svaki fatalizam kvalitetnog gola. Bili smo jaki, tada se dribling još nije zvao samodostatnost. Pa pogledajte momke danas, dodaju se do gol crte. Mi se nikada nismo libili da produkujemo jake ličnosti. Tiću koji se baca po betonu, ili mene, fudbalskog gorostasa koji šutira iz paprati. Soldać** je svetlo u magli potonjih zbivanja. I nas je cinio ostvarenim igračima, ono što smo mi želeli zvalo se sloboda.
Jake individue u timu često su bile uzroci sukobljavanja. Poznat je konflikt između vas i Ljeke. Na trećoj strani je Guido Buchwald i njegova fudbalska filozofija totalne odbrane?
Ljeka je čovek matematičar, njemu s toga nije bila jasna koncepcija daj gol sa pola terena. Ako ste mislili na sukob iz tzv. Bubulejske sveske***, pa molim vas tu je sve jasno – Ko je Maradona, a ko je Troljo. A Buba, on je ono što se može nazvati pesnikom Češke Čepke. Sledio je ne samo instikt, već i logiku ekipe koja zna koliko može. Bunker i kontre su i moja duhovna hrana.
Da li je postojalo još nešto iza kulisa učešća na prvom turniru malog fudbala Bagljaš 1999. Zašto je baš tada ekipa odlučila da izađe iz ilegale?
To su besmislice. Samo smo ispunili želju komšiji, a ponajviše Boki i ostaloj deci kojima smo doneli neizmernu radost.
Da li se nešto suštinski promenilo za vas kada je Liga otišla sa Soldaća? Stiče se utisak da ste sa manje žara dolazili na sportski. Da li su današnji Bubosi izgubili vezu sa principima stare ekipe? Nema više škotske karantene, celibata, odustalo se i od nepisanog pravila da za Bubose igraju samo individue sa leve strane Bagljaša, novi igrači ne znaju reči himne, nema prave ideologije...? Objasnite nam i vezu između Bubosa i ugašenog FK Proleter?
Stare Bubuleje su ne dogadjaj ili legenda, već mit. Zato ne treba nijednu ekipu porediti sa nama. Stanko kao pedagog nosio je pomenutu ideologiju Češke čepke. Takvi događaji su neponovljivi, kao što živi Teo Vinu, tako kliču ovi besmrtnici svoju himnu. Tada nas je nosio zrak novog rađanja. U sveopštom paklu mi smo bili lucidni golgeteri, to je nešto. Na kraju celibat i alkohol nose sa sobom jednu odgovornost nedeljom popodne. Biću ozbiljan, tada je sreća bila vezana samo za FK Proleter i Bubuleje. Nije to hedonistički duhovni obrazac, to je otpor svetu reklame i bezumlja, ideologija ironije.
Legende Proleterovog istoka, navijačka grupa Sedi dole, babine gaće i Olimpija******, sve je to deo scene društvenog ruba na kojem su Bubuleje svojom voljom stajale. Znali smo unapred koju će oporost nositi društveni preobražaj. Mi smo bili usamljene duše grada, ne Zruntergrund*******, jer je razočarenje dublje, ne želeti nikakvo isticanje. Ponirati u marginu najteži je rad. I mi smo se krvnički približavali željenoj poziciji.
Stiče se utisak da u današnjoj ekipi ne postoji pravi igrački autoritet. Kapiteni se menjaju kao čarape. Da li razmišljate o preuzimanju ekipe sa klupe?
Hahaha! Prvo da mi nabavite fotelju za tamo! Ali bolje da vam ostavim u amanet: NE ODUSTAJTE OD TAKTIKE 4-1!
* Pero Milošević tačnije Goran MIlošević je bio napadačka uzdanica FK Proleter u vremenu "oseke" odnosno u godinama 1995-97 kada je Proleter provodio teške dane u Prvoj B ligi.
** Soldać je popularno ime terena na kome je svoj život počela preteča današnje Lige na Sportskom a nalazio se iza južne tribine stadiona u Karđorđevom parku i bio prepoznatljiv po gomili ispupčenja na asfaltu od trave koja je pokušala da se probije odozdo. Kasnije je porušen da bi se navodno podigli reflektori a i proširili tereni za trening.
*** Bubulejska sveska je istorijski izvor prve kategorije u kojoj se mogu pronaći prve izjave igrača, tabele, sastavi timova i opisi igrača. Dobro je čuvana u privatnoj zbirci Ace Tigra Tiće i u specijalnim prilikama Bubuleje je naglas čitaju u transu a uz posebno odobrenje dostupna je i nezavisnim istraživačima.
**** Češka čepka fudbalska postavka u kojoj su svi igrači skoncentrisani prvenstveno na svoje odbrambene zadatke a ako daju i gol pevaju pesmu.
***** Teo Vinu legendarni snimatelj sportskih tekmi sa TV Novi Sad.
****** Sedi dole, Babine gaće i Olimpija su reči koje asociraju na vreme provedeno na istočnoj tribini stadiona Proletera. Istok je uvek bio stecište prognanih sa Zapada ali i onih koji su fudbal gledali sedeći. Navijačke grupe među kojima su bile i Bubuleje su dobar deo utakmice posvećivale i pomoćnom sudiji koji je bio blizu, ali i pratećem osoblju bez kojeg se tekma nije mogla odigrati.
******* Zruntergrund je funzeen koji su jedno vreme pripremali Prašinari ali i Guido Buchwald.
Post je objavljen 09.09.2009. u 10:18 sati.