Drage moje leptirice, vratila sam se, moram da vam zahvalim što ste me prihvatile. Večeras sam se oprostila sa hranom. Želim da osetim sve kosti na svom telu, da skinem 10 kg. I uspeću, ne očekujem to odma. Treba dosta truda, dosta dosta, bola. Al bol je prolazna, a mršavost će onda doći.
Nesretna sam, i ne znam kako nekad mogu da se prejedam, Sa time završvam, danas je to sve otišlo u prošlost.
Krećem od 11.9.2009 (sutra je probni dan da se očistim od svih sranja u sebi)
Ajde da vam napišem kako bodujem, pa možete i vi. Jako je zanimljivo, jer bodove dajem i za dodatne stvari, kao što je pranje kose, da bi se naterala da je sredim svaki dan, za lakiranje noktiju, za solarijum, super stajling, jer je to deo mene. Ne smem da se zapostavim
Evo bodovi
1Kalorije
o kcal = 60 bpodova
do 500 kcal = 20 bodova
do 700 kcal = 10 bodova
više od 700= -20 bodova
više od 1000 = -40 bodova
više od 2000 = -60 bodova
2 Voda
1 litra =10 bod
kafa = -3 bod
čaj = 3 bod
3 Vežbe
30 min vežbanja = 20 bod
za manje od 30 min= - 10 bod
ako niste vežbali = -20 bodova
pola sata šetnje = 10 bodova
fizičko u školi =10 bod
100 trbušnjaka = 10 bod
100 čučnjeva = 15 bodova
4 Ostalo
učenje najmanje pola sata = 10 bod
nokti sredjivanje, lakiranje = 10 bod
stajling = 10 bod
solarijum = 20 bod
hleb, testo, grickalice = - 10 bodova
5 u školi = 20 bodova
za kg manje = 40 bodova
pisanje bloga ili Ana beležnice = 30 bodova
Evo drage moje leptirice, ovo je naš challeng, ako hoćete pridružite se. Ja ću ga držati, pisaću vam svaki dan postove, nikad više neću odlaziti
Trajanje challenga je od 11.9.2009. - 1.10.2009.
probaću da izdržim da ne stajem svaki dan stalno na vagu, da učim i sve kao što piše u ovom challengu.
Sutra idem u školu, a nisam se spremila iz ekonomije, danas sam bila bezobrazna prema kevi, valjda me bog neće kazniti. Jooooooooooj držite mi palčeve, ne treba mi loša ocena na početku. Al učila sam, već nemam mrve samopouzdanja, to sam ostavila negde, negde daleko od mene.
Treba mi jedan savet, ja ceo dan ne jedem, i uveče se iz dosade prejedem. Samo to da izbacim.
Osećam se jako tužno, usamljeno, poslednjih meseci nikad gore. Ništa me ne čini sretnom, svemu nešto fali. Treba mi malo ljubavi, malo sreće, malo nečijeg razumevanja. Jedan iskren zagrljaj, jedna iskrena ljubav, drugarstvo. Ja toga nemam, nisam nikad imala.
Sada u razredu svi mi zavide, zavide na krpicama, na tenu od solarijuma, ne znaju za ovaj moj svet ne znaju. Svi misle meni je lako, svi misle lako je živeti sa caletom, koji te vredja kad nije po njegovom. Lako je živeti bez brata, koji nije sa mnom, koji drugi rodjendan provodi u ćeliji. Sa mamom koja smo voli da bude što mršavija i mene da goji, da bi ja bila nesrećnija. Oni misle to je lako. Misle jel ne znaju za tu stranu, tu stranu skrivam. Na meni se samo vidi neka grupost, možda kako kažu nadmenost, al to nije nadmenost, to je prikrivanje slabosti. Prema svakom muškarcu sam gruba, odbojna, svi misle d asam nafurana, al nisam. Nisam spremna na njihov kompliment, jer znam da nije iskren. Imam ogledalo, imam vagu, imam sve. I sve ukazuje na to da sam odvratna, stoka, bezosećajna, najgora. Ni najlepša gardaroba i smišnka ne mogu prikriti ogromne naslage sala, naslage masnoće, i mojih neuspeha, koji se gomilaju godinama. Drugi su pak ljubomorni na moje navodne uspehe, ocene, bolju fizičku spremu, al to nije ništa, to nije ni prosek. Al ne odustajem, nešto sam naučila od poslednjeg puta kad sam nestala. Ići ću dalje, jer želim to. Ako nešto želimo i volimo pa treba to da radimo dobro! Ja ću se truditi, ovim challengom ću to dokazati. Dokazati il bar pokušati da dokažem da možda i ja nešto vredim...
Pokušaću da nadjem zrno sreće, zrno utehe, da skinem kile, da se oslobodim svih svojih nesreća...
Za sreću nam malo treba i uvek nam malo fali
sutra vam pišem bodove i novi post. Pisaću vam o mom životu, kako je sve počelo, da se bolje upoznamo...Hvala vam što ste me prihvatile. Idem vas čitati
Post je objavljen 08.09.2009. u 22:19 sati.