Ja sam magistrala,
Vijugava i pusta.
I nestajem u noći, bez sjaja.
Daljina me zvala,
Glas iz njenih usta,
Kroz tišinu zdvaja.
I prkosim kiši, a obilna je bila,
I prkosim vjetru, a dade mi krila,
I prkosim svem što se opire,
Svem što do mene dopire.
Omekšavam asvaltnu masu,
Da mogu pomjeriti trasu.
Post je objavljen 01.09.2009. u 06:50 sati.