Otvaraju se vrata i Godot stupa u stan. Dodaje mi kišobran da ga stavim u kadu, kišnica kaplje sa njega po parketu. Skida kaput, objesi na ga na vješalicu a ja mu dodajem šlape. Dobro mu stoje moje šlape. Hoda u dnevnu sobu, malo je pogleda, vidi svi su tu. Znaš ono, svi. Čitava planeta. Nađe mjesta na sofi, sjeda, svi ga pozdravljaju i on im uzvraća klimanjem svoje teške glave. Vani lije. Ne grmi. Pije se čaj i puše se cigare. Nastane tišina. Što će Godot reći, pitaju se. Godot im se nasmješi, pogleda oko sebe, malo se zbuni, okrene prema meni, "a gdje je ljubav?"
Ja krenem se isprikama. A joj znaš, ne znam, možda, kako, oh jao. Krivo mi je ko psu, psu koji mi spava pod nogama. Velim, strpite se trenutak, idem ju potražiti, pa se vratim. Oblačim kaput, uzimam Godotov kišobran i odo kroz vrata. Tajac iza mene postaje ugodan razgovor. Čujem njihove glasove kako izlazim na kišu. Gotov kišobran je velik i crn, težak. De sad? Klupsam nalijevo i klupsam dalje i trčim naokolo i urlam. LJUUUBAAVIIIII!
Idem ja na Korčulu, idem se zaljubit. Sjedam na bus i pičim do obale, stižem do prvog kafića i gledam oko sebe. Pa da, nema ovdje ljubavi više, što se imalo se imalo. Tko je jamio, jamio je. Reko, sjedaj, pričekaj proljeće. I nemoj razmišljati o tome! Jer stigne kad se najmanje nadaš! Kao da je to zaista istina. Kao da Nada i Ljubav sjede iza ugla ko dva klinca u sačekuši. Jel sad, jel sad? Pitala bi Ljubav Nadu. Neeee, ne još ne još. Što to znači, da ako dođe dok se najviše nadaš da nije ljubav? Da nije prava ljubav? Zamisli odjebat djevojku sa, ej oprost previše sam ti se nadao da bi ovo funkcioniralo. Zamisli konfuzije. Zamisli li sranja. Što ako me se ona nije nadala uopće kad me upoznala, a ja se nje jesam. Ona je našla ljubav, ja nisam. Ček ček ček, ona uvijek nađe ljubav prije mene! To se dogodilo ovaj put! Dok sam ja tražio ljubav, ona je našla ljubav! Mili kurac! Je li to ljubav vrtila bocu? Sjedi iza ugla sa Nadom i vrti bocu? Sori dečko, nije bio tvoj red. Kaj je ljubav gazda pred ringišpilom? Sori dečko, pričekaj svoj red. Al ja čekam svoj red toliko dugo da mi nije jasno kako sam uvijek prvi iza crte a svi se švercaju prije mene? Ja sam tako dugo u redu da imam praznu kutiju kokica u ruci. Ja sam tako tugo u redu da su neki već išli dvaput. Stojim kao pokislo dete u redu, ja i milion drugih idiota. Izlazim iz kolone. Okrećem se u rikverc. Ljudi mi trube. Tko vas jebe, ja više u ovom redu ne stojim.
Budalo. Pa nećeš valjda okrenuti leđa ljubavi? Ej kad ljubav stane pred mene onda ću je prihvatiti. Ne da mi se više nateravat mačku okolo po kvartu, mačku koja se sasvim slučajno našla kao hipotetički simbol ljubavi u ovoj priči i nije joj jasno zašto ju naganjam po kvartu. Ne znam ni ja mačko. Naganjam tebe jer ne znam kak ljubav izgleda, reko zašto ne mačka. Zašto si me naganjao na prvom mjestu, pita me. Zato što sam usamljen. Usamljen? Pa ti si zbario pola grada! Što ti to ne govori, mačko, koliko sam puta probao? Pa onda bari i dalje, buš već naletio na ljubav. Ne, ne da mi se više ni očekivat ju. Jebo me pas, od sad na dalje, dok ne stane pred mene djevojka i veli "ja sam zaljubljena u tebe" ne želim uopće razmišljat o tome. Zašto bi te jebo pas, mačka pita. Ne znam mačko.
Mislim da sam ovom otpisao ne samo nju već čitav taj kliker. Ne zanima me više. Ne želim ljubav više. Ne da mi se više igrat sa vama, kažem im. Nada i Ljubav izvire iza ugla. A daaaaj! Kažu. Ne, ne da mi se. Idem doma.
Stižem u stan. Svi su i dalje tu. Velim, Godot, idi bre i čekaj. Meni se više ne da.
Post je objavljen 29.08.2009. u 14:23 sati.