Evo, došlo nan lito, ka šta u nika doba uvik dođe. Prilika je da s e čovik
navečer malo izađe i proveseli se, jer ne moreš uvik ni radit, đava mu
posa odnija. Triba koji put stat i počinit, sist s ljudima, bacit na karte,
zapivat, povirit i u kazalište ako je kakva dobra predstava.
Ja nisan, po duši govoreći, puno iša u kazalište. Šta ću van ja sad lagat,
glumit da san kulturan, pričat da čitan knjige i slikat se s rukon na
bradi. Čita san i ja u svoje vrime, nije da nisan. Oni Ninđa roman i nisu
mi bili mrski, a i kaubojske san volio, ali onda je došla firma, obaveze,
šta ću van dalje pričat. Satare to čovika i da je mlađi. Siđnen navečer
pogledat film sa Čak Norison i, samo što san zatvorija oči, na televiziji
Branimir Bilić. U prvi tren ništa mi nije jasno. Srce ti Isusovo, šta radi
Branimir Bilić sa Čak Norison?! A onda pogledan na sat - jedanesta ura.
Ajde ti, moj Željko, lipo leć, govorin ja sam sebi. Ne moreš ti i gonjat
biznis i pratit kulturu, ne iđe to.A i šta će to meni, za pravo reć? U svom
poslu san se dokaza, šta je meni potriba pravit se pametan koje san knjige
pročita i koje san predstave gleda.
Došla mi prije neki dan jedna ženska, onako, neloše izgleda. Razgovaramo mi
i ona, ne sićan se više zašto, kaže: "Pikaso". "A Citroen voziš", kažen
ja. "Čuja san da puno troši." A ona se uvatila smijat. "Šta se smiješ?"
pitan je ja. "Šta se smiješ, tuko? Pogledaj se kakva si, ka da te je
poplava izbacila." Ona se sva zacrvenila. "Ma, nije, gospodine Željko",
kaže, "nisan vas tila uvridit, nego, onako, izletilo mi. Nisan na auto
mislila, nego na slikara Pabla Pikasa." "Pablo Pikaso, kažeš", govorin joj
ja. "Pa koji je to Pablo Pikaso, ko zna za njega? Ja di god dođen, svi me
pozdravljaju, oće se rukovat, slikat se s menon, narod me voli. Di me neće
i volit, četri iljade ljudi zapošljavan. Četri iljade familija živi od
mene! A taj tvoj Pikaso, koja je njegova firma, koliko je on ljudi
zaposlio?" "Nikoliko", kaže ona, a vidin da se malo, ka, zasramila. Tu mene
bis malo pusti i još joj samo rečen: "Nikoliko? E, jeben i tebe injega."
Vi gledajte operu, ja iden na janjetinu
A jesan li joj dobro reka? Šta meni ko ima reć da san vaki ili nak i ako
ne čitan knjige i ne iđen na izložbe? Osin toga, i u tin knjigan ima takvi
ludosti i govnarija da te bog sačuva. Pamtin, jednon moj mali donio neku
knjigu iz škole. Nikad ja nisan puno vodio brigu o njegovoj školi i učenju,
to je žena stavljala u red, ali taj put slučajno pogledan i vidin - Kralj
Edip. "Šta je to?" pitan ga ja. "Ma, neko sranje", kaže on. "Moran pročitat
za lektiru." "Pa o čemen je?" "A neki kremple", govori mi sin. "ubija ćaću
i oženija se s materon." "Nemoj me jebat!?" kažen ja. "Majke mi", kaže
on. "Ubija ćaću i oženija se s materon?!" "E." "Pa je li ga policija
privela?" "Nije. Na kraju sam sebi iskopa oči ." "Bome je dobro manit",
govorin ja. "A ništa mi ne govori", kaže mali i sve puše od muke.
Evo, vi ste svi ovde učeni i kulturni ljudi, da niste taki ne bi d ošli na
otvaranje Splitskog ljeta. Je li to kultura? Ajde vi meni kažite, je li to
kulturno, ubit ćaću i oženit se s materon? I na kraju sam sebi iskopat oči
i ostat na teret društva. Još će mi doć u kancelariju da mu pomognen, da
skuplja pare za operaciju. Meni, da se razumimo, nije teško dat. Dobar san
čovik, svi će van to reć. Dava san i davat ću, kad je za zdravlje, i livon
i desnon rukon. Ali, da mi dođe taj, kako se zove, Edip, da mu pomognen,
jebeš mi mater, kroz prozor bi ga bacio. Pa vi posli pričajte da san
sejačina i nekulturan.
Ima tu, u toj kulturi, ne kažen, i dobri stvari. Jučer baš razgovaran s
pročelnicon, pitan je šta će bit na Splitskon ljetu, a ona kaže: "Bit će
Šekspir." "Bogati!" začudin se ja. "A šta", pita me ona, "drag van je
Šekspir?" "Ajde, mala", govorin joj ja, "štaš ti meni govorit o Šekspiru.
Kad san ja iša u Šekspira, ti se još nisi bila ni rodila." Reka sa njoj da
mi svakako ostavi dvi karte i, pravo da van rečen, jedva čekan da to bude.
Baš san se uželija zavrnit rukave od jakete, naručit štok-kolu i malo
plesat. Ej, dobri stari Šekspir! A za ovo drugo me ne pitajte. Opera mi je,
nemojte zamirit, bez veze, ali balet mi, onako, nije mrzak. Dobre su
ženske, ako voliš male sise. Ni na dramskin premijeran nećete me puno
viđat, jerbo meni drame više u životu ne triba. Da bi van ja da vodite
firmu od četiri iljade ljudi pa bi vi vidili šta je drama. A šta se
komedija tiče, toga, meni se čini, ni vama ne fali. Šta će van bolje
komedije od toga da ste mene izabrali za gradonačelnika?
Eto ga, svitu. Proglašavan Splitsko ljeto otvorenin, sa srićon van bilo.Vi
sada ostanite pogledat operu, toplo van je priporučujen, svi mi kažu da je
dobra, a ja sad moran požurit na Klis, oladit će mi se janjetina.
Post je objavljen 29.08.2009. u 10:36 sati.