Želim da vrijeme stane. Bilo je sve genijalno,a sve je već gotovo i završilo. Želim da prokleto vrijeme stane. Što se mene tiče,ljudi se ne trebaju pomicati,disati,ništa,ponašati se da su 'mrtvi',samo par njih neka tamo stoji i čeka. Bilo je genijalno. Bilo je svega.Ne želim školu,ne želim te ljude oko sebe. Neznam zašto,nedostajali su mi,ali sada je sve drukčije. Neću školu,neznam neznam što želim.Hvata me neka depresija koju nisam zaslužila,jer sve je bilo odlično,i sad odjednom bum. Zašto se sve uvijek usere.Život. Život.Želim da vrijeme stane. Ovaj post je glup,ali barem,barem se mogu nekako,otprilike izjasniti,jer riječima i pogledima to se ne može objasniti.Jednostavno je to. Želim ponovo na more. Proživjet te trenutke,i uživat. Čekanje sljedeće godine je predaleko. Preveliki izazov. Ja nisam osoba za izazove.Ne želim se igrati sa izazovima jer uvijek izgubim,ma što god to značilo. Nije li čudno doći doma,sjesti se za stol i reći da se želiš vratiti? Možda da,u vašem slučaju,ali ja ja sam ovog ljeta pila,padala sa bicikla,gubila pare,stekla super ljude,sjedila na molu,gubila naočale,i bilo je genijalno.
Ovaj post nema imena jer mu niti ne treba ime.
Post je objavljen 27.08.2009. u 22:14 sati.