Dođe tako ono neko tmurno vrime ............vrime kad osjecan da mi je previše svega oko mene i u meni ............kad duša traži svoj mir..........kad smeta i najmanji životni šapat.........spokoj i mir mi triba .........ima li kraja ovim tmurnim oblacima šta prikrivaju horizont ........ ima li kraja ovim Don Quijotevskim avanturama
Znan da ce sunce nekog novog dana razbit ovu maglu koja me okružuje........ maglu koja se turobno nadvila nad svakodnevicom ............maglu u kojoj samo poneki svjetionik ukazuje na teške makadamske staze kojima hodam.........maglu pomješanu s prašinom koja se diže dok teškim koracima gazim dalje i dalje ispunjen prazninom
ISPUNJEN PRAZNINON ........
Znan da je to je ono neko cudno vrime kad neman temu za svoje snove......
vrime kad SANJAM O SVOJIM SNOVIMA
vrime kad uz sve .........drage ljude oko sebe .........osjecam SAMOCU
Znan da je to tako ........u životu ...........ponekad si gori a ponekad si doli..........ponekad se smiješ a ponekad placeš ............ponekad duboko viruješ a ponekad izgubiš viru u sve......ponekad preživiš a ponekad upadneš u bezdan ..........ponekad se snovi ostvare a ponekad ostaju samo snovi........ponekad zaboraviš bol a ponekad je bol prevelika...........
Ali to je ŽIVOT ..........polako.......tiho....... nastavljan moje bitke sa vjetrenjacama istog tog života
ps. ma ne bojte se nisan puka po šavu ..... ...... ..... samo oce mi se malo vrimena za doc sebi dok još iman kome