Marketing
Pegla
Mala spava, zakljucim ja strucno. Bilo je 11 navecer, muz je jos na poslu, pravo vrijeme za peglanje. Vise nemamo kaj za obuc.
Hrabro zakoracim u nekadasnju sobu za goste, danas ispunjenu mirisnim, izguzvanim rubljem. Dobra stvar nepeglanja je da covjek pocne nositi odjecu sa dna ormara za koju nismo ni znali da je posjedujemo! Losa strana je kad shvatis da u pol toga vise ne stanes.
Mama mi je na moru. Sram me priznati, ali nosim mami ves na peglanje.
I peglam ja tako, peglam. Svira radio i ide mi na zivce, ali ako se maknem od pegle da ga ugasim, znam da se necu vratiti. 
Evo njega doma.
Izraz lica umoran.
Pogleda me, naceri se, zagrli me i sav sretan podijeli samnom kako nam moja mama ljepse ispegla ves, ali da on bas voli kad mu ja ispeglam majicu 
Koji naivac! Dao mi je savrsenu priliku za reci: "????!!!!!!!!!!!!?????"
To ukratko znaci da je on dok smo hodali bio pravi zapadnjak, znal i je ispeglat, skuhat, oprat i pospremit, a sad je najobicniji primjerak stereotipnog Balkanca. Mislim, nema veze sto i meni mama pegla, to, sasvim jasno, nije isto!
A on zbunjen, ne zna kaj je krivo rekao.
OK, shvatila sam poruku i bilo mi je drago, ali ne mogu mu valjda to pokazati 
Mislim kaj ce onda bit sljedece, svakodnevno kuhanje?! 
Lijepo sam se nakokodakala i ispuhala, bas mi je dobro doslo!
On je meni napilio zivce neki dan kad se u isto vrijeme pokvarila i vesmasina i susilica. Sad smo 1:1.
A nis. Malo smo jos pricali, ja sam zavrsila i ugasila taj vrazji izum. Otisli smo spavat. Sad sav taj ves stoji u urednim tornjicima i ceka cudo koje ce ga prebacit u ormare.
Post je objavljen 20.08.2009. u 11:30 sati.