Marketing
litnji je đir...
Naprosto je nevjerojatno kako se dalmatinska čeljad ulini i uspori kad dođe lito. Kad upeče zvizdan, kad nas omami žega, kad cvrčci padaju u nesvist, samo padaju sa stabala ka kruške u jesen, kad ne moš od sparine ni pošteno odspavat svoju popodnevnu siestu... jedna rič pokriva sve naše nevolje - lito!!! Lito koje smo tako čeznutljivo čekali i priželjkivali, kad jednon dođe, brzo nan zvekne u glavu. Pa postanemo grintavi i naporni samima sebi.
Pa nan sve nešto smeta. Te vruće je za pozvizdit, te gužve su za poludit, cili svit se sjati na ovu najlipšu obalu na svitu (e, a tako svima govorimo, falimo se na sva usta, pa došli ljudi vidit to čudo), ne moš se okrenit od pustih turista, te stalno neke fešte, gužva, šušur, ajmeeeee!
Sad, ja ne znan kako drugi, ali ja se ulinila za poludit. I blog mi teško otvorit, drugo ne triban ni spominjat. Ni slovo da bi napisala. Ne da mi se, pa to ti je.
Vozeći u petoj brzini, a na ovin nesnosnim temperaturama, motor se jednostavno pregrije i - stane.
Jedini spas je odmoriti negdi u ladu i provat uvatit - malo vitra.
Evo san učinila nevjerojatan napor da ostavin trag da san još tu negdi.
Ako neko dobaulja po ovin vrućinama, ostavljan mu pozdrav.
Iden sad odmorit.....
Evo još samo jedna reklama:
Post je objavljen 12.08.2009. u 07:27 sati.