Neću o krizi malo i puno vjetra i troškovima dužnosnika. Neću o neuspjesima hrvatskog sporta, posebice nogometa. Neću o krizi i povećavanju pedevea mada normalne zemlje smanjuju pedeve.
Al budem o ircima. Dakle ovo je najveći koncert na kom sam bil. Krenuli smo relativno rano tak da smo prije 6 bili na stadionu al sa druge strane, frend koji je veliki fan je bil na terenu među prvima tak da je bil skroz uz binu. Mi smo se smjestili oko centra i većinu vremena smo proveli tamo. Vidljivost je bila relativno dobra, zapravo sam prenizak 10ak centimetara pa sam povremeno moral stajat na prstima ak sam htel dečke vidjet uživo. Zato smo se kasnije preselili malo prema istoku i iz nepoznatog razloga tam je vidljivost bila puno veća. Preskočil sam predgrupe pa nebum puno - i više nego korektni nastupi i dobro zagrijavanje. Istinabog najbolje mi je sjelo Space oddity al to nije svirano nego puštano pa se ne računa. Uglavnom, kad smo napokon dočekali dečke da krenu sve je bilo savršeno. Čak je i Bono pjeval bolje uživo nego kaj sam očekival, samo u par navrata nije uspjel otpjevat ono kaj je prije mogao. Al daval je sve od sebe pa mu/im skidam kapu. Jedino mi je tih 2 sata prošlo prebrzo. Nije da je 2 sata malo al je fakat brzo prošlo. I mogli su otpjevat nekaj kaj ne pjevaju nikad i zapravo tu pjesmu sam jedino čul u Rattle & hum : Van Diemen's land. Ma dosta mi je bilo i kad sam uživo čul Where the streets have no name, With or without you (to više nemre pjevat), Pride i Sunday bloody sunday... Uglavnom koncert za pet :)
Post je objavljen 10.08.2009. u 17:15 sati.