Marketing
SadisticoShy
Ahhhhh, koliko li ima, negdi 3-4 godine kak sam deci kupil prvi kompjuter,
a i sebi normalno, ovaj isti.
-daj Dražen štel bi si kupiti komp, na kaj trebam paziti?
-zavisi za kaj ti treba
- hmhm, pa da gledam porniće, deca bu igrala igrice, ženi ni ne treba, ona stalno neki kurac drka po kući......, a danas sutra bi štel probati prčkati po fotkama. Čul sam da ima neki program za to i da je cool.
-Imam ga ja doma
-super
I odosmo i kupismo taki i taki ko kawasaki
I natoči Draž pameti u njega i klinci navališe i od jutra do mraka.
Tak su me ljubili tih dana da sam sav balav bil,
a ja jadan onak iz zapećka sam gledam i zvocam.
-kaj tak jako stišćeš te gumbe, nemoj ovo, nemoj ono.
Sav sam se preznojaval od straha da ne oštete "kapital".
Nakon cca dva tjedna idem ja malo probati, došel Dražen,
pokazuje, ja zapisujem, ode Dražen ja beeeeeeeee, nikaj neznam.
Odustanem.
Još par tjedana.....ma idem probati, pa valjda nisam taki telac.....
mic po mic, eto i Interneta u međuvremenu.
Deca po danu, a ja porniće po noći.
Pita me šef na poslu
-si dobro
-a?
-jesi li dobro, izgledaš bolesno
-jesam jesam
-šta?
-pa to
I dosadili ti pornići. Uzjaše on na nju pa ju guzi li guzi, prvo normalno pa poslije u pičku. Traje to, dobil ja kompleks od tih Hektora.
Žalim se ja Draženu, a veli on meni
-pa koji si ti tuljan, pa oni to snimaju 6 dana po par minuta pa to ispadne pol ure torture.
-ahaaaaa
I dosadili oni meni, stalno nutra van nutra van
Tak i ja ševim 4 X.....nutra-van-nutra-van i gotove.
I instalira on meni PhotoShop i
-sad ga trebaš naučiti
-pa kaj on ne dela sam?
- a šta tuljane?
-pa slike telac jedan, ak bumo se vređali
A baš je telac, taj Dražen, ima program tek toliko da ga ima, a nezna delati u njemu.
I onda je počel nauk mic po mic, knjiga......
Sad sam se sjetil priče o Rockefelleru.
Ušel u dućan tam u NewYorku i kupil si jabuku po10 ˘ i izađe van i taman da je zagrize, kad eto ti nekog tipa i
-oš mi prodati tu jabuku
-može 20 ˘
Ode ponovo u dućan, kupi dvije, van, ista priča, proda opet i dobije 40 ˘,
pa ponovo, pa ponovo i tak godinama.
Kad jednog dana dođe do njega tip i veli
-Moje poštovanje G'dine Rockefeller, ja sam advokat vašeg strica
John Davison Rockefellera.
-daaaa?
-on je nažalost preminuo i oporučno vam je ostavio milijarde U.S.$.
Tak se taj Rockefeller obogatil.
Da se vratim ja na ono
mic po mic, knjiga, Internet i
upoznam ja prek Interneta SadisticoShy-a i naučim sve.
Pa dobro, dobro, ne baš sve, ali skoro sve,hahahahahahahaha,
aaaaaaaaaaaaaaaa what a day.
I ode moj Internetski, bit ću slobodan i reć, prijatelj, u NY.
Nismo se nikad sreli in live, jest da me par put pozval na neka blogerska druženja, ali kaj bum ja stari kenjac z mladimi, da davim i baljezgam,
kao što sad radim.
Evo jedne njegove ideje, koju sam napravil davno, sebi za vježbu,
a za koje sam ga zamolio dopuštenje ....da se služim u javnosti.
Ak zaradim kakvu kintu mam bum ju je dal, fol u Linburgu mjesecu, tam oko 38..
Post je objavljen 08.08.2009. u 23:22 sati.