- Kol'ko?
- Gospo'n kol'ko?
Da stvarno, kol'ko? Pojma nemam. Stajao sam i držao tri veća komada u ruci.
- Ne znam. Koliko je dovoljno za ručak za dvoje?
- Ova tri su vam sasvim dovoljna. Mogu vam ja prodati još, al' da ne bacate. Dodate još malo krumpira i bit' će dovoljno.
Tako je sve počelo. Moje drugo varivo u životu. Prvo od poriluka. Na tržnici sam kupio sve što treba. U dućan sam išao tri puta. Kuharice sam se držao samo okvirno. Okvirno, zato što je pomogla samo okvirno.
Pod "Varivo od poriluka" piše da se radi isto kao od kelja. OK. Nađem "Varivo od kelja". Piše: Skuhajte kelj i krumpir... Mojoj mami je vjerojatno sve jasno, ali ja poriluk u životu nisam kuhao, pa mi je ta rečenica puno pomogla. Kopam dalje po kuharici, da nađem kako se kuha poriluk. Nema. Eto zato OKVIRNO. Jer sam bio prisiljen improvizirati.
Sat vremena uz štednjak i varivo od poriluka je gotovo. Pun lonac. Pomislio sam: "Ima za vojsku". Tako uvijek kažemo. Dodao sam još pržena pileća jetrica i ručak je bio gotov.
Pojeli smo skoro sav priluk. Ostalo je malo na dnu posude. Bio je odličan!
Post je objavljen 07.08.2009. u 12:55 sati.