znam da nećeš nikad ovo pročitati.
zato i pišem vjerojatno.
kako glupo od mene jelda?
samo, moram to nekamo istresti, a ovo je evo jedna vreća u koju se takve stvari bacaju.
bacaju?
odlažu. spremaju. pohranjuju. slažu.
bacaju?
mah.
sve u svemu.
problem je tu.još jedan problem.
moj. u meni. ah ima li njima kraja?..
ja se nekako [iako mi je to teško reći] vežem za neke ljude.
onako bezveze, glupo i nepromišljeno.jako.
i uvijek. [iako znam da ne smijem i da nismo takvi] uvijek si dozvolim da ostanem sama s te strane.
sa strane na kojoj trebaš stajati ti. odnosno sa strane na koju sam te ja stavila da stojiš kraj mene.
a ti nisi osoba za stajanje sa strane. i ja to znam.
al svejedno. eto nekako.
silly me uvijek mora biti posebna i tako fino posebno ostati sama. zajebana i glupava..
u tom trenutku pitati se mogu samo zašto ti? zašto je taj problem u tebi? zašto ne može biti drugačije?
al ne.pa na kraju krajeva, u meni je problem.
vraćam se na moje "ja sam neprilagodljiva i jebiga" stanje.
pa jebiga onda.
morat ćemo naći nekog drugog da stoji tu.
a kako?
ja bih baš da ti stojiš.
oh kako razmaženo jel?
fuj.