Stojim ja tak jucer u malom ducanu i cekam na red pred blagajnom. Bio je praznik, a muz upilio za cips pa smo otisli kakti u setnju, na zrak s bebom, a zapravo zadovoljit njegovu ovisnost. Kad smo vec bili tam, kaze on meni daj uzmi i dvije dorine. Nema veze sto je jedini otvoreni ujedno i najskuplji ducan u kvartu. Cips i te dvije dorine sam platila 27 kuna!
Stojim ja tak jucer pred blagajnom i skuzim na monitoru da jos netko stoji iza mene. Okrenem se zlobno, spremna komentirat zbunjenog ispred nas koji se 5 minuta dvoumio izmedju kole zero i obicne, a ono nema nikog!
Pogledam gore i poznate mi budu hlace, poznata majica, ajme meni pa to sam ja!
Hlace su moje, majica moja, cak i ona cupava kosa, ali cicke....
Ajoj!!! Gledano okom kamere odozgo, ogromne su!
I bas mi je nekak bilo neugodno u vlastitom tijelu.
Sve je to u redu, krafnica napreduje, uskoro ce cetiri mjeseca i mislim da je presla 7 kila, prerasla je svu robicu broj 68. Lijepo jede, a i meni je puno lakse nahraniti ju po potrebi, nego kad sam onih 10 dana bila na antibioticima, a beba na adaptiranom mlijeku pa je trebalo grijat vodu, sterilizirat bocice, mislit jer joj treba cajeka, pa je prevruce, pa je prehladno, pa nece, pa treba bacit aptamil.
Aptamil kosta 120 kuna kutija i bilo mi ga je zao bacat pa sam ga davala macki. Prasica nije htjela ni pomirisat!
Opet ja u digresije!
Dojenje je dobro za bebu i lagano za mamu kad se jednom prokuzi sistem. Cak vrijedi i ono da pomaze u mrsavljenju jer sad vec imam normalni trbuh i ledja. U trudnoci se koncentriras na rast trbuha, a poslije poroda na smanjivanje istog i priznajem, nisam bila svjesna ostalih promjena. Sve dok se nisam vidjela u punom sastavu na ducanskom monitoru.
Izadjem van iz ducana u soku i pitam muza pa kaj mi nisi mogao reci kak izgledam! A vrag se naceri i sad vise necu pisati sto je rekao on i sto sam na to odgovorila ja!
Post je objavljen 06.08.2009. u 14:39 sati.