Crni se oblak primiče selu
starac žuri ,srce mu lupa
da stigne brzo do crkvice male
da zvoniti počme da ne pada krupa.
Jednom se rukom za srce drži,
drugom umoran,konop vuče
zna ako bude zvonio jako
razbit će oblake, neće biti tuče.
Ali ga brzo umor svlada,
a zvono zvoni sve tiše i tiše
konop vuče ali snage nema,
tužno gleda i sve teže diše.
Samo se lagano na zemlju spusti,
na prsima ruku držeći i tada
zadovoljan, sklopi umorne oči
vidjevši da tiha,ljetna kiša pada.
U P D A T E
Opet je vedro i sunce grije,
kao da kiša nikad neće početi da pada,
dok se kolona u tišini kreće
tužno zvono zvoni
na počinak vječni, starca ispraća sada.
Post je objavljen 04.08.2009. u 13:35 sati.