MICO JELIC GRNOVIC-PJESMA ZA DJECU POGINULIH SRPSKIH BORACA
Napisano Ljeta Gospodnjeg 1994.jula cetvrtog na SRPSKOM MORU U KARINU u odmaralistu djece poginulih
Moj tata
jos se
ne vraca
iz rata
Na pitanja moja
moja mama
brat i seka
djedo i baka
kroz suze se
smiju
Mora da od mene
nesto tajnovito
bajkovito kriju
Bojanov i Jovanov
Jelenin i Mirjanin
Savin i Stojsin
tatice dolaze
Pune im ruke
milosta cahura raznih
bajnih
A moj tata
ne moze
kuci doci
mama kaze
do kraja rata
JER GRANICU
SRPSKU CUVA
Taj polozaj se
uistinu
ne napusta
lako
kazem
moja draga bako
Jos sam mali
ni cetiri nemam
ne sjecam se
tate
ne znam ga
po liku
ali zato
imam sliku
da ga odmah
poznam
cim ga glednem
na vidiku
Djedo mi kaze
da smo isti
ja i tata
pravi borci
prvoborci
muskarcine
srpske junacine
Ja se dicim
sto mu slicim
Ako mi se tata
ne vrati
do kraja rata
pozuricu
da odrastem
Do tatice tako
najbrze cu stici
jer cu i sam
na granicu ici
Ipak
najbolje bi bilo
na javi
kad bi mi se snilo
da i moj tata
kao Jovanov i Bojanov
Savin i Stojsin
u kucu bane
i prije kraja rata
Ne trazim milosta
Neka dodje ruku praznih
Ne treba mi stosta
Ali mi treba
par ruku maznih
i to je sve
Da me samo jednom
tatine ruke obgrle
Mico Jelic Grnovic:PJESMA ZA DJECU POGINULIH SRPSKIH BORACA,
iz knjige-Mico Jelic Grnovic:KRAJINA MOJA SUDBINA,1996.
Post je objavljen 01.08.2009. u 01:41 sati.