Cviki je u srednjoj bio malo zanesen, više kao debil. Po glavi su ga udarali i muški i ženske.
Jednoga dana je došao napušen na sat i napisao sastav za natječaj u Slobodnoj. Osvojio je prvu nagradu na temu: Droga i ja! Stručni žiri je ocjenio sastav kao inteligentnu i iskrenu parodiju sa jakom poukom. Cviki nije pisao parodiju, ali je pisao iskreno. Ubrzo je osvojio i europsku nagradu: Umjetnošću protiv droge!
Tako se ukazao i na HTVu. Počele su mu prilazit cure. Dobro mu je išlo kao piscu i odlučio je nastaviti pisati.
Međutim, prva greška mu je bila šta je prestao pušit. Druga šta se prestao uznosit. Treća šta je upisao književnost. Tamo je shvatio da on nije talentirani umjetnik, pa se osjećao poput budale. Pokušavao je napisat knjigu, ali nije išlo. Kad god bi sa nama popio pivo isprid Shakespearea, njega je jebalo šta on nikad neće bit dovoljno dobar ka Shakespeare. Pošto nije imao ni love, cure su ga obilazile sve manje i manje i manje... Kad bi mu uskratili danak za pivo, bacakao bi se po podu i vrijeđao nas. Skičao bi: "Debiliiii! Kruva ćete vi bit gladni, pazite šta vam govorim! Svi ste vi sirotinja, luzeri bijedni, pljugeri obični, trunite u svojoj selendri!" Taj bi igrokaz ponovio svaki put kad mu ne bi platili pivo. Ponekad doista i ne bismo imali love za pivo ali uglavnom smo odbijali jer su nas njegovi nastupi zabavljali.
Po završetku fakulteta je ozbiljno puka na živce. Počeo je recitirat Krležu, slušat betovenovu osmu simfoniju. Cerekao se sam sebi. Nosili smo mu trave, ali bi on svu travu dao Edgaru Alanu Fordu, svome hrčku. Napokon je napisao kratki roman. To je bio roman toka svijesti. Pročitala sam samo početak i kraj, da znam o čemu se radi kad me pita. Roman je započeo ovako: "Tok. Tok. Tok." Kraj je bio nešto drugačijeg stila: "Tok! Tok! Tok!" Jedan iz ekipe je navodno pročitao cili roman i tvrdi da sredina ima tek blaga odstupanja u ritmu.
Cviki više nije izlazio iz kuće. Počeo je slušati i betovenovu devetu i desetu. Napisao je otada još dva romana. Piše i četvrti. Nešto o celibatu kao rješenju za očuvanje planeta. Pozvali smo ga na jednu godišnjicu mature ali nam je rekao da ne prakticira socijalne kontakte sa sirotinjom. Kako smo uglavnom svi u ekipi dobili djecu, zabavili smo se egzistencijalnim pitanjima. Zanemarili smo duhovne vrijednosti te tako i našeg Cvikija... Kad jednog dana odniotkuda...
RECESIJA!
I svi počeli dobivati otkaze. Pa smo počeli svirati k, pardon okrenuli se kulturi i traženju sebe. Tražeći se tako po čitave dane, netko se sjetio kad je Cviki prije petnaest godina prognozirao glad. Uskoro se pronio glas gradom o genijalcu-proroku. Opet su neki uredni ljudi intervjuirali Cvikija. Njegov roman Tok 2 je postao štivo svakog trendsetera i wannabe intelektualca. Svakim novim danom slava je liječila njegovu izmučenu psihu.
Iako trenutno nitko nema love za bit njegov sponzor, Cvikija i ne interesiraju materijalne nagrade.
Post je objavljen 31.07.2009. u 23:51 sati.