Morat ćeš znati da pjevam kada sam sretna ili kada sam jako tužna…
Morat ćeš znati da zagrlim koljena i ljuljam se kada me strah ili kada patim…
Morat ćeš znati da ne mogu plakati kraj nekoga kome ne vjerujem…
Morat ćeš znati da nemam baš uvijek vremena za zagrljaje, barem ne one od dva sata dok ti spavaš kraj mene a ja želim svjesni zagrljaj…budan, da nisi kraj mene samo tijelom, već i srcem…
Morat ćeš znati da sam zaigrana, ali da te volim neopisivo i da ću se boriti za ono što mislim da je ispravno i kad nema nade i kad su oni protiv kojih se borim veći i jači…
Morat ćeš znati da se strašno bojim ljudi jer su me povrijedili nebrojeno puta…
I da se smijem i puno pričam kad sam nervozna…
I da pričam o sebi otvoreno jer sam ja jedino što zaista poznajem…
I da sam tražila ljude koje bih tješila…jer se ne osjećam dovoljno zanimljivom da bi netko baš mene želio…
I da odlazim tek kada sam dala previše prilika i previše opraštala…
Morat ćeš znati da mi drhte ruke kad me strah i da zato ne uzimam fotoaparat ponekad…
Morat ćeš znati da sam prevrtljiva i da će mi čokoladica koju danas volim biti dosadna sutra…
Morat ćeš znati da ću popiti kavu jer je to tvoja navika…
Morat ćeš znati da ima bolnih tajni u meni koje nikada nikome neću ispričati…
I morat ćeš znati da je moja prevelika ljubav bila moja navika…
Ali da zaista ne vjerujem u bajke…
Samo ih volim slušati
I sanjati…
(15.06.09.)
lagala sam...ponekad ipak prebrzo odustanem...
sve ostalo sam ja...sa svim svojim manama i nedostacima...pa možda...možda i njih netko zavoli...
Post je objavljen 30.07.2009. u 08:28 sati.