oni nas ne vide, jer oni su važni
oni su pozicionirani visoko
dok mi tonemo polako
tonemo duboko.
Oni nam ne vjeruju, jer oni su siti
a mi se pitamo, čemu živjeti, čemu biti.
Mi više nismo čak ni radnici
mi smo jebeni djelatnici
to ti njima ljepše zvuči
oni se ne boje doći kući
njih ne plaše poštanski sanduci
oni se šetkaju i putuju
oni pregovaraju, jer oni ti, znaš,
sve i o svemu znaju.
A mi im vjerujemo, i opet ćemo ih birati
i spremno u redove stati
i biti topovsko meso
i poslušni građani
jer oni su, moj anđele,
oni su tako
bogomdani.
Post je objavljen 29.07.2009. u 20:57 sati.