Mir
Sapet u tajnama, Gospodin se opraštao, sam među svojima, i prepun trepnje srtao je između lomnih stvari.
U meko drvo tek se usjela smrt, a već su opet glasni i znalci i sirotinja, išteći kruha i vina. Za svagda!
Bi dano! Po svemu putu, patnicima, ubogim, štono im sude i misli da su suđeni, po tuđem tragu ratnicima, rasputnim, bi dano: mir je tvoj dom!
Bijaše i to sud o prostom životu, da se prozrela tama posvuda po zemlji, bijaše zato pala predragocjena kraljevska krv.
Onaj što stvori i na moru put zato je tako silno razgorio Betlehemsku zvijezdu.
Post je objavljen 29.07.2009. u 11:27 sati.