Već sam u zadnjem postu konstatirala da mi blogiranje uz malo dijete nikak ne bu išlo i da sam po tom pitanju bila definitivno u zabludi.
No sad sam napokon počela raditi pa bum sad mogla češće prosipati ove bisere što ih postovima zovem.
Kak sam?
Fala na pitanju, gura se.
Kako muž i dijete?
Pa, eto, odrastaju.
Oboje.
Pomalo.
Jer zna se da sam ja jedina odrasla i normalna jedinka u našem kućanstvu.
Ne.
Kak mi je vratiti se na posao?
Ko da nikad otišla nisam.
Sve je ostalo isto pa mi opće nije onakav šok kak sam mislila da bu mi bilo. Jedino mi je muka kaj mi je Sinak Mali u vrtiću i kaj sad niti normalno spava, niti jede.
Danas mi baš nekak duhovitost ne ide.
Al zato sam čula dobar vic, mislim da je iz 24 sata:
došao mali Ivica na bazen učiti plivati i nakon 15 min veli treneru
- Mislim da mi je dosta za danas
- Kaj si se već umoril?- pita trener
– Ne, al više stvarno nisam žedan!
HA-HA-HA-HA, jel da?
BTW, ste znali ovo: ak vam dijete ponjupa pun tanjur kupina i/ili ribizla, da bu se pokakilo svaki put kad se nasmije, kihne ili ga poškakljate po trbuhu?
Nisam ni ja znala.
Al sad znam.
Bem ti bobičasto voće.
Post je objavljen 27.07.2009. u 16:21 sati.