Marketing
Forever more.
Konstantne svađe me izbacuju iz takta. U redu, nisu toliko učestale. Previše sam sklona pretjerivanju. Ali ne mogu si pomoći kad želim da sve bude savršeno. A nije. Uvijek su, recimo, vanjski faktori krivi za neki razdor. Stvari nad kojima nemam kontrole. Drugi ljudi.
Ma daj. Ona ne misli valjda stvarno da će uspjeti uništiti no što Mi imamo? Nisu uspjeli ni drugi, neće ni ona. I to kažem sa stopostotnom sigurnošću. Ne muče me takve stvari. Znam cijeniti ono što imam i uživam u tome-ali drugima ne dam. Znam kakvi su ljudi. Znam da su spremni preoteti, svojatati, prevariti, lagati. Mislim, na kraju krajeva, i navikla sam na to. Ali ne smeta me više (događalo se i događat će se). Neću se više zamarati stvarima na koje nemam utjecaja.
Uvijek prekasno naučim lekciju.
Ali sada...sada sam se spremna boriti. Spremna sam uništiti sve i svakoga tko pokuša uništiti mene, bez imalo milosti. Odlučna sam u namjeri da više nikome ne dam potpun uvid u samu sebe (osim nekim zaista posebnim i meni dragim ljudima).
Čini se da...sam ovaj put shvatila na vrijeme.
Hiperaktivnost...letargičnost...fighting...love....
Opet! Nekako se sve izmiješa i vraća se u taj krug. Želim jedan dan bez razmišljanja o svemu tome, želim jedan dan mira, potpune sigurnosti uz odsutstvo tuđih komentara i pogleda. Dajte ljudi, stvarno. I preočito je koliko neke osobe žele skrenuti pažnju na sebe na tuđi račun. Preočito je koliko su neki jebeno neoriginalni i nesposobni da osmisle išta svoje (a takvih je, nažalost, sve više i više. Ljudi se jednostavno ne znaju koristiti mozgom). Preočito je koliko su neki daleko spremni ići (mislim, van granica dobrog ukusa i morala) kako bi dobili ono što žele. Preočito je koliko su neki wannabe-nešto, a baš im ne ide.
A tako je malo inteligentnih, iskrenih, nenametljevih, normalnih, jednostavnih ljudi koji nisu zaljubljeni sami u sebe.
Istina, samoljublje je u nekoj mjeri prilično korisno, zbog nas samih. Ali definitivno mrzim kada prijeđe normalnu granicu i pretvori se u opsesivni narcisoizam.
bitch-bitch-bitch
I tako. Nemam inspiracije, ne piše mi se i imam osjećaj da mi ne ide. Ali stalno mi je tako, pa ipak nastavljam. Ponekad me fascinira vlastita snaga volje. Ponekad me faciniraju i plaše vlastiti postupci.
Prepustila sam se, prvi put zaista jesam bez imala straha. I divno je. Osjećaj je neusporediv. Želim više takvih trenutaka. Želim puno.
Ah-ah-ah. Sretnih nam mjesec dana, bejb. Želim još puno takvih <3.
Like a play of my obsessions,make me understand the lesson. Lock the last open door.
Post je objavljen 26.07.2009. u 16:46 sati.