Vozim u agoniji, oko mene mrak!
Opet odlazim od tebe, u meni bol!
Gledam svjetla i liniju što teče.
Bol u grudima,na tebe mislim....
Posljednji put ovako odlazim!!!
Uskoro dolazim, po tebe dolazim i sa sobom te vodim.
Tako će biti, ja to znam, ali....
sada, dok odlazim, boli, jako boli.
Ostaješ daleko iza mene,
slomljena od tuge i bola...
Moramo biti zajedno mi, od boga je rečeno tako,
ali nitko ne shvaća to i zato nam na put pokušavaju stati.
Ne mogu nam ništa, nama suđeno je.
Bog nam tolko poruka ostavi, da znali bi mi.
Zato, nije važno što ljudi oko nas misle,
važno je to da se naše iste duše spoje .
Tako sudbina, zapisala je.
Autoput, dušo moja!
Put koji me odvozi od tebe, ali i jedini put
što spojiće me s tobom.
Mrak, oko mene potpuni mrak.
Samo linija što teče i svetla što obasjavaju mi put.
Post je objavljen 24.07.2009. u 15:38 sati.