Marketing
Dileme o loncima...
Svojedobno, u zlatno doba Metro-a u Grazu (uz one kavice na benzinskoj što smo svi mahnito dovlačili poklonjene šalice - još ih imam nekoliko 
) odabrali smo bez nekih većih problema set suđa - lonaca i rajngli za zajedničko domaćinstvo.
Znam da je to bilo onih nekih šilinga u visini 50-ak maraka (pravih Njemačkih, ne konvertibilnih 
).
Nema smisla da sad brojim godine, no pošto je Nasljednik navršio skoro 17, a zajednička budućnost je bila i prije njega - to bi bilo - brat bratu jedno skoro 20-et... 
I sad se, gle čuda, dotično se suđe zdošlo. 
Raspada se. Zaistač.
I sad je Rudarka, oliti francuska sobarica, plavuša po vokaciji (ne prirodna!) mislila kako je stvar super jednostavna i da dotična samo ode do najbližeg super Bau Mau Obau, potraži te limene posude - i voila - za isto nekih sitnih para odvučem doma veeliki paket.
Maunu. 
Ima lonaca i lonaca. Ima teflonskih. Ima gusenih. Ima jeftinih. Ima skupih.
Sve u svemu - od 250 do 2.500 kuna. Pa za popizdit. 
Pa sad, da li bi za tih 500-injak kuna kupila tih par (doduše teško nategnuto jer bi za te novce dobila samo dvije, od onih malo boljih) ili cijelu kutiju jeftinih, maltene limenih laganih kineskih... 
Sva sam se uznojila. Frendica, backup ekspedicije dobila osip, a Rudarka kupila jedan veeliki komplet za cca 300-ak kuna (prodavačica se klela da ide kao alva) i jednu malu s dugačkom drškom za pola gornje cijene..
Sad se još samo moram odreć ovog starog suđa... a to će biti teško!
Post je objavljen 21.07.2009. u 20:55 sati.