recimo,kad smo nosili njihove ljeseve.
Najdrazi posao.Inace,najvise smo se
bojali SRNE.Tako umilno ime,s toliko otrova!
Iako nije imalo struje,do deset nije bilo
spavanje dozvoljeno.Sjedis u mraku,cekas
kad ce strazari upasti da te pretuku.A oni piju,
gledaju televiziju,sve dok se u njima
dovoljno mrznje ne nakupi.Jos ako SRNA
objavi gubitke,onda nam sljeduju batine
gore no inace.Nekad batine do smrti.
A mi,u tmusi,nagadjamo kakve su vijesti.
I trudimo se da nekako doznamo gledaju li
veceras TV dnevnik.I svak je od nas
od srca zelio da nema gubitaka.
Il da ih ne objave.Naravno,krili su ih,
i bilo nam je isprva cudno sto SRNA
broj poginulih objavi povremeno.
Tu stvar je,ubrzo,svak od nas shvatio kozom:
ovim ciframa revnost je batinaska
bivala zestoko podstaknuta.
A nekad ne upadnu.Vec puste da slusas krike,
iz soba susjednih,koji se u srce zabijaju
kao celicne cackalice.
(Marko Vesovic-"POLJSKA KONJICA")
Post je objavljen 19.07.2009. u 00:03 sati.