Kad je krenulo,mislio sam,stvari su jednostavne:ili cu poginuti,ili ostati ziv.A odgore nam je pisano oboje.Ko je mogao misliti da nam je-ne gore sudjeno,vec dolje presudjeno.Pogotovo nisi mogao znati da ces krv svoju piti.
Ali sve da sam i to mogao zamisliti,nisam mogao sanjati da ce me najbolji prijatelj,s kojim sam imao,dvadeset godina,svoj astal u kafani,nagnati da svoju krv kasikom kusam ko corbu.I svi su znali:taj astal samo je nas.
Mislim,u dane kada je trebalo da mi sjedimo za njim,nije mogao drugi.
A tako ti se,veli mi,zalomilo,sta se sad moze.Bolje ja tebe,nego ti mene,
jelde?Vas Alija bio je isplanirao,veli,da ovako isto vi od nas cinite.Pa smo vas,zalimo slucaj,preduhitrili.
A da je samo to!Ko je mogao sanjati da ce najbolji prijatelj prvo me tuci,dok mi sve plombe nisu iz usta poispadale,onda mi jedan bajonet upre u prsi.
Ovdje.Drugi u ledja.Ovdje.I naredi mi da stojim,satima,na jednoj nozi:ako se srusim i nabijem se na jedan od bajoneta-sam pao,sam se ubio.Je li i ovo Alija isplanirao,pitam.A on-cokulom u bubrege:SUTI,MAJKU TI TURSKU!
Kad je krenulo,mislio sam:ili cu poginuti ili ostati ziv.A nisam znao da itekako mozes umrijeti a prezivjeti.Kao da hodam i gledam i jedem i razgovaram nakon svoje dzenaze.Pravim se da sam ziv.Pravim se da me ima.
(Marko Vesovic-"POLJSKA KONJICA")
Post je objavljen 18.07.2009. u 00:01 sati.