1992-1995.PITANJE AMNESTIJE
NIN od 21.februara 1992.otvara pitanje amnestije za"dezertere" i ostale vojne begunce.Otvara ga retorickim pitanjem:"Toliko casno poginulih,
ranjenih,invalida,toliko sirocadi,a begunci traze amnestiju!Ne postoji pravo na dezerterstvo.Dimitrije Tucovic nije pobegao."Navodi se procena da je oko 12000 ljudi tokom sedam meseci rata doslo pod udar zakona o vojnoj obavezi,a da je izmedju 100000(procena SIV-a,savezne vlade)i 150000 ljudi napustilo zemlju zbog rata.Advokat Djordje Mamula(Pravni odbor Demokratske stranke)predlaze amnestiju;Centar za antiratnu akciju izradio je predlog zakona i uputio ga Predsednistvu SFRJ i Skupstini Srbije.Jovan Buturovic,od 1.januara pukovnik i sudija Vrhovnog vojnog suda,a sada advokat,objavljuje 28.februara u BORBI svoj autorski tekst
"Amnestija-odmah i za sve".Njegova argumentacija je pravna,politicka,
moralna i prakticna(10000 kandidata za krivicno gonjenje).
Pocetkom marta 1992.,medjutim,beogradski vojni sud proglasio je krivima cetiri rezervna oficira iz Arandjelovca i osudio ih na po dve i po godine zatvora.Slucaj je izuzetno zanimljiv,jer su ta cetvorica 31.oktobra 1991.unapred odbili da ucestvuju u izvesnoj operaciji i odveli svoje vojnike,
njih 67,od ukupno 81,iz Baca natrag u Arandjelovac.Rec je bila o operaciji do koje nije doslo nikada-forsiranju Dunava kod Vukovara.Od operacije se odustalo-saznace se kasnije od visokih aktivnih oficira JNA-na jednom burnom sastanku komande operativne grupe:doslo je do zestokog sukoba izmedju komandanata koji su predlagali forsiranje Dunava i onih koji su bili protiv,kada je izneta procena da treba racunati sa 60% gubitaka,neki komandanti su,uz komentare koji nisu za stampu,odbili cak i da razgovaraju o tome i napustili sastanak.
Tih dana(druga polovina marta)general Marko Negovanovic,ministar obrane Srbije,izjavljuje u Gornjem Milanovcu:"Ne moze biti govora ni o kakvoj amnestiji,jer oni koji su ucinili krivicno delo protiv oruzanih snaga moraju za to odgovarati,posebno oni koji su podsticali i organizovali dezerterstvo".INTERVJU pocetkom aprila donosi jedno istrazivanje Centra visokih vojnih skola kojim je obuhvaceno 230 vojnika i 80 oficira jedne mehanizovane gardijske jedinice koja je bila na vukovarskom ratistu.Trecini vojnika nije bila jasna njihova uloga i zadatak na terenu;
samo 100 vojnika se osecalo osposobljeno za izvrsavanje zadataka.
Oficirima je"veoma zadovoljno"bilo svega 13,9% vojnika itd.Pocetkom aprila VECERNJE NOVOSTI pocinju"kontakt seriju"pod naslovom
"Dezerteri medju nama",koja traje nekoliko dana.U redakcijskom tekstu kojim se citaoci pozivaju da posalju svoja misljenja o izbegavanju vojne sluzbe,NOVOSTI kazu i ovo:"Virus dezerterstva,zacet u Vojvodini,
pretezno medju madjarskim zivljem,brzo se prosirio(...)Vise od 25000 Vojvodjana(najvise Madjara)izbeglo je u Madjarsku(...)Mnogi odbegli se kaju zbog svog postupka"itd.Pocetkom maja Naucno-nastavno vece Beogradskog univerziteta odlucilo je(16 glasova,od 25)da Vladi Srbije predlozi pokretanje postupka kod nadleznih organa kako bi se omogucio povratak bez posledica mladih ljudi koji su napustili zemlju zbog rata.I tu je bilo podeljenih misljenja,po istoj"patriotsko-mirotvornoj"liniji kao i drugde.
Septembra 1992.narodni poslanik Aleksandar Taskovic(SPO)zatrazio je od Skupstine da sudskim vlastima nalozi obustavu postupaka koji se vode protiv"dezertera"(VECERNJE NOVOSTI sada stavljaju navodnike na tu rec)dok se ne donese odluka o tome hoce li biti amnestije ili nece.
BORBA od 6.novembra 1993.aktuelizirace pitanje dezertera i amnestije.
List citira izvore useljenickih sluzbi vise zemalja i Medjunarodni Crveni krst,po kojima u Americi i Evropi ima 90000-100000 mladih ljudi iz Savezne Republike Jugoslavije(SRJ)koji su pobegli od vojne obaveze(registrovanih zvanicno;broj ilegalaca je nepoznat).Pominje i da je-po vojnim izvorima-tretiranje rezervista bilo razlicito,od jedne do druge vojne oblasti i opstine;u slucaju vecih pobuna bilo je pokusaja razdvajanja na"kolovodje"i"zavedene"itd.,sto je sve unelo nered u metodologiju.Citira se Informacija Generalstaba i Savezne vlade Skupstini SRJ s pocetka 1993.u kojoj se kaze da bi Zakonom o amnestiji moglo biti obuhvaceno 13672 lica,od kojih 8448,ili vise nisu drzavljani Jugoslavije ili su u inostranstvu;krivicnih dela bekstva iz oruzanih snaga bilo je 4976,a pocinioci su najcesce vojnici(7191),a manje civili(5625);rec je,precizira se,o pokrenutim postupcima do kraja 1992.
Evropski parlament jednoglasno je usvojio 28.oktobra 1993.Rezoluciju o dezerterima iz bivse Jugoslavije,ciji tekst BORBA(13.novembar 1993.)objavljuje u celini.Sustina rezolucije lezi u zahtevima da medjunarodna zajednica donese propise o zastiti dezertera;da drzave clanice Evropske zajednice prihvate dezertere,daju im zakonski status i ne dopuste njihovo proterivanje(narocito iz Danske,koja je imala takvu nameru).Istovremeno je u 16 evropskih zemalja pocela kampanja za potpisivanje"Apela za podrsku dezerterima iz bivse Jugoslavije",pod parolom"lepo je ne povinovati se kriminalnim naredjenjima"(Anatol Frans(Anatole France))
Dnevna stampa sredinom marta 1995.izvestava o predlogu saveznog Zakona o nasledjivanju;taj akt predvidja da"vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao duznost njene odbrane,a do smrti ostavioceve se ne vrati u zemlju"-gubi pravo nasledjivanja.Ta formulacija zamenila je prethodnu,u kojoj se zabrana nasledjivanja odnosila i na"gradjanina Jugoslavije koji je pobegao iz zemlje da bi izbegao osudu za teze krivicno delo ili izbegao obavezu sluzenja vojske,ili vrsio neprijateljsku delatnost protiv SFRJ"(predlog je dosta star).To znaci da je od tih kategorija zadrzana samo jedna-vojnih begunaca-dok su kriminalci i"drzavni neprijatelji"u odnosu na njih privilegovani.To je jos jedan dokaz za rasirene tvrdnje da je cilj rezima upravo da spreci povratak u zemlju mladih,obrazovanih,sposobnih i postenih.
MOBILIZACIJA IZBEGLICA IZ BOSNE I HRVATSKE U SRBIJI
Od 11.juna 1995.policija u Srbiji pocela je da lisava slobode po kucama muskarce izmedju 18 i 60 godina koji su ili rodjeni na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine,ili su tamo vodjeni u vojnim evidencijama.Narednih dana policija pocinje sa racijama na javnim mestima i kampanjama kontrole identiteta.Svi ljudi pohvatani na taj nacin smestaju se u tranzitne logore(vojne i policijske objekte),cuvaju ih naoruzane straze-ponekad iz sastava vojske i policije Republike Srpske Krajine(RSK)-koje imaju naredjenje da pucaju(u najmanje jednom incidentu,u Sremskoj Mitrovici,
jedan covek je tesko ranjen pri pokusaju bekstva).Policija ne daje nikakva objasnjenja,osim da izvrsava naredjenje i da ce se stvari razjasniti"na licu mesta".Mesto rodjenja u licnoj karti,izbeglicka legitimacija ili cak pogresan naglasak dovoljan su razlog za lisavanje slobode.Sa ulica i iz stanova skupljeni su i ljudi koji su rodjeni na teritoriji SR Jugoslavije i imaju uredna dokumenta o tome;tumacenje je da su nekada ziveli i radili u Hrvatskoj i Bosni i tako usli u tamosnje vojne evidencije.Zanimljivo je da je vlada Crne Gore zvanicno odbila zahtev Radovana Karadzica da izruci vojno sposobne muskarce iz BiH i da u Crnoj Gori takvih slucajeva nije bilo.
Po izvestajima sa terena,iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske,
moze se smatrati da je u te dve prekodrinske srpske drzave iz Srbije izruceno najmanje 6000-7000 ljudi(pukovnik Vojin Karamarkovic,Biro RS,Beograd),a najvise oko 25000(izvori iz RSK,okoline Bihaca i Pala)
Pravno gledano,ova kampanja srpskih vlasti je niz krivicnih dela i najgrubljih krsenja svih medjunarodnih sporazuma i konvencija koje su bivsa Jugoslavija i SR Jugoslavija,kao aspirant za naslednika,potpisale i priznale.O ovoj kampanji izvestavali su jedino nezavisni mediji.Rezimski mediji celu su stvar ignorisali potpuno,sa izuzetkom POLITIKE EKSPRES
koja je u konfuznom i slaboumnom komentaru optuzila"izdajnicke"
nezavisne medije da su celu aferu izmislili ne bi li sprecili ukidanje sankcija UN protiv Jugoslavije,do kojeg samo sto nije doslo.Vec sutradan Komanda Srpske vojske Krajine pozdravila je"priliv dobrovoljaca"i saradnju srbijanskih vlasti u tome.Ministar unutrasnjih poslova SRJ,
Vukasin Jokanovic,izjavio je da nista ne zna o celoj stvari,MUP Srbije izdao je saopstenje u kojem se kaze da je rec o"rutinskoj kontroli identiteta lica koja nemaju uredno prijavljen boravak u Jugoslaviji".Treba se setiti da je Milosevicev rezim tim istim izbeglicama dao pravo glasa u poslednjim izborima,decembra 1993.Sada mu oni vise ne trebaju;stavise,treba ih izbaciti,jer su u medjuvremenu shvatili da je projekat Velike Srbije napusten,da su patili bez potrebe i da-sledstveno tome-postaju glasacki potencijal opozicije.
Post je objavljen 17.07.2009. u 12:15 sati.