Marketing
Gruba jezična nakaza- babarski post.
Mrzim uvode. Oni žele pažnju. Žele vašu naklonost.
Preostaje mi; 1. biti jebeno orginalan
2. biti kao svi ostali te vremenom steći vašu pažnju (čitaj; ostavljati vam prvo svima komentare u stilu; ej, imaš super blog svrati do mog).
Iptidaija. Primitivan, početan. Jesam li?
Irascibilan. Rasrdljiv, gnjevljiv.
Pogodite na kojem sam slovu. :)
Mogao bih napisati odu Klaiću. Anića sam već odavno zapostavio, tanašan je i suviše je hrvatski.
A čovjek koji obožava baklave, ćevape, kebabe kome će se prikloniti?
Klaiću, naravno. Ja sam takav. Nehrvatski purger, dakle većinski sam.
Post nema temu, onako uvertiran je- skaćem iz dura u mol.
Još se nisam odlučio kakav će ovo biti blog. Ne znam uopće zašto je otvoren.
Možda sam previše usamljen u zadnje vrijeme te sam odlučio otvoriti cyber port do mojega srca?
Ne, nisam toliko goetheovski nastrojen.
Jednostavno mi je postalo dosadno čitati vaše facebook.com statuse citiranih cajki pa sam odlučio čitati sebe
i ostati neposjećen.
Mrzim ljude. Baš kao uvode.
Ne znaju ništa osim glorificirati svoju ličnost. Žele biti pristupačno klonirani ostatku svijeta, imati
osobnost jednaku svima. Žele biti masnovno voljeni.
Eh bien.
Ovo je blog koji je sam svoj vlasitit čitaoc.
Ja sam neshvaćen i među vama.
Ja sam svoj vlastiti djed. Svaka čast autoru. Kada sam pročitala to pismo
odlučio sam govoriti pročitao. Tako je sve krenulo.
Ona je cyber on i uživa u učestalosti O na kraju glagola.
Ništa, idem vam se ulizivati lažnim komentarima o vašoj genijalnosti, pisačkoj sposobnosti
i fantastično primijećenoj stvari.
Ne shvaćajte me ozbiljno. Ja ne shvaćam samog sebe i lijepo mi je.
Ne treba vam teret.
Baš sam negacijski.
Pozdrav,
Ludvig I.
Post je objavljen 12.07.2009. u 14:55 sati.