Ven maj inspirejsn hits mi...
Ovo ce bit jos jedan poprilicno dug post, tak da svi koji ga ne zele citat, nitko vas ne sili, ne morate, vas izbor.
Marionette?
Definitivno ne.
Nicija.
Nikad bila, niti cu ikada biti.
Krivo misljenje?
Imam ga.
Svaki prvi dojam, uvijek je kriv.
Ali ne obazirem se.
Nemam predrasude.
Prvo upoznaj osobu.
Onda pricaj.
A ne obrnuto.
Sudim?
Nikome.
Ja nisam ona neka visa sila, koju katolici nazivaju bogom.
Svatko sudi sam sebi.
Stvara svoju sudbinu.
Ide svojim putem.
Smrt?
Ne hvala.
Nisam suicidalna.
Mogu biti sve i svasta ali suicidalna nikada.
Mogu pozeljeti da sam mrtva i da ne postojim, ali nikada si necu napraviti nista lose.
Zivim s razlogom.
Zivim zivot koji imam.
Koliko god da je usran.
Koliko god da je lijep.
Ali zivim ga.
Jedinstvena prilika.
Ne pustam ga.
Zasto zbog hira koji ce me ionako proci kroz dan, dva, tjedan, dva unistavam nesto, nesto za sto nemam opis.
Na listi od 1 do 10, svoj zivot ocijenila bih sa 8.
Neki ce rec da sam luda.
Neki ce rec da mi se dive.
Ali da.
Unatoc svemu smatram svoj zivot poprilicnim savrsenstvom.
Jer imam ono najpotrebnije.
Ljubav, obitelj, zdravlje i prijatelje.
Ne, novac mi nije bitan.
Materije nisu bitne.
To nije ono sto se cijeni.
Volim svoj zivot ovakav kakav je.
Donosim krive odluke.
Svi ih donosimo.
Ali i ispraljamo ih uz pomoc drugih. {Citaj "prijatelja".}
Promijene?
Depense.
Kakve?
Karakterne?
Nema teorije.
Postojim ovakva kakva jesam.
I mislim da sam sasvim u redu.
I necu se mijenjat zbog nikoga.
Jedino me jako drasticne stvari mogu navesti na to.
Pod drasticnim stvarima mislim na smrt.
Mislim da imam svoje kvalitete.
Isto kao sto imam i greske.
Jebiga.
Svi smo mi roba sa greskom.
Fizicke?
Ne.
Zasto?
To nije ono sto je bitno.
Karakter je puno vazniji.
Prijatelji?
Moji andeli cuvari.
Moji razlozi za zivjeti.
Nesto njlijepse.
Ljubav?
Uvijek prisutna.
U svakakvim oblicima.
I u svakakvim kolicinama.
Ljubomora?
Sastavni dio ljubavi.
Uvijek je ima.
Mrznja?
Ne.
Ja mrziti neznam.
Granice?
Vrlo dobro upoznata s njima.
I postujem ih.
Ponekad putovnica ipak ne pomaze.
Obitelj?
Moje korijenje.
Moj oslonac.
Moj zivot.
Muzika?
Relaksacija.
Bijeg od realnosti.
Spas.
Bijes?
Ima ga jako puno.
Mada je trenutno u primirju samnom.
Ali uskoro ce opet buknuti.
Ja to znam.
Ja sam sigurna u to.
Ali opet cu se boriti.
Jer nesmijem puknnut.
NESMIJEM.
Suze?
Tuga.
Radost.
Kako kad.
San?
Moj najveci spas.
Bijeg od realnosti.
Kratak.
Sladak.
Potreban.
Fantastican.
Bog?
Sta je to?
Za mene nista.
Za mene je to jos samo jedna propagandna laz.
Reklamiranje nepostojeceg.
Oksimoron.
{Ispricavam se vjernicima.}
Nista to bi bilo od mene sve for nau.
Inace u zadnje vrijeme sam hepi i hajper.
I stalno skakucem okolo i zajebavam se.
:)
Nadam se da i vi uzivate ko i ja. :)
P.S. Filozofu moj najdrazi.
Kad cemo na cugu?
Voljaam.
Post je objavljen 11.07.2009. u 23:21 sati.