E, lipo je bome bilo u goste kod rodice M. u mojoj šibenskoj krajini. Kupila je baš lipu kućicu u prirodi, bogu iza nogu, okolo nje samo dalmatinska makija, gušterice i cvrčki.
Na stranu nedirnuta priroda, na stranu veliko stablo u dvoru i kamena klupa, najzanimljiviji dil je bija kad su moja mater i njen brat, tj. moj ujac počeli razglabat o didovini, tj. o raspodjeli očevine.
Moj pokojni dida je prije nego šta je partija na oni svit, naime, odredija kome ide koji dil zemlje. Kako je rič moga dida vridila za života, tako vridi i poslin njegove smrti. Dida je ima šestero dice, i svi su živi i zdravi falabogu, osim moga drugog ujca koji je umra od boleštine.
Svih dakle živih petero dice su odlučili poštivat didovu rič, pa se činilo da će naslijeđena zemlja bit brzo i bezbolno podiljena. Je da se kroz didovu zadnju želju pripoznaje koji su mu od dice i unuka bili ka amo reć favoriti oliti bukmarks, ali toliko je dobra i jubavi taj čovik pružija svima kroz svoj dugi i časni život, da niko na nikoga nije reža niti bija jubomoran.
E, ali onda je sin od onoga mog drugog ujca reka da ne more to tako, i da on oće da se zemlja podili po slovu zakona, đavlu i on i abeceda mu.
I sad tu, naravno, nastaje klasični ostavinski zaplet. Koji obično, na ovin našin prostorima, završi tako da se svi međusobno isposvađaju, a dotična svađa se onda obredno prinosi sa kolina na kolino svim sljedećim generacijama, koje naravno više neće ni znat zašto moraju mrzit najbliže rođake i rodice, ali će ipak poslušno nastavit obitejsku tradiciju.
Slušan ja tako mater i njenoga brata kako im se tonovi lagano povisuju, i gledan sa strepnjon u moju najdražu rodicu M.. Ona je isto pogledavala u mene, šta je značilo da obadvi mislimo isto:“Ako nan se ćaće i matere posvađaju, oćelimo se onda i nas dvi morat posvađat?“
Gledajući je kako se kliberi, znala san da nas teško more posvađat par kvadrata zemje obrasle dračon. Moja rodica M. je kao i ja, neposvadljiva. Kad joj neko baš nije drag, ona samo ode. Ne zato šta je plemenita i cool, nego joj je dosadno svađat se. Ne da joj se. Doduše, može joj se uvatit oni mali tračak čuđenja u očima. To se ona malo začudi šta neko ima potribu bilo šta ružno bilo kome reć u životu. Moja rodica M. je meni, i Hrvatskoj, najboje šta se dogodilo. Ikad i uopće.
U međuvrimenu, moja mater i ćaća od rodice M. su okončali raspravu zakjučkom da oni neće dozvolit da ih posvadu tim nekim agrarnim nebulozama. Ja san se razočarala, taman je počelo bit zanimjivo. Ja volin nekad slušat jude dok se svađaju. Iz dva razloga. Prvi je taj šta me takvo ponašanje nas judi iskreno zapanjuje. Pa ostanem pred svađom blesirana ka npr. isprid erupcije Etne ili Vezuva. Zastrašujuće i privlačno, istovrimeno. Drugi razlog je taj šta, gledajući druge u svađi, imam priliku vidit kako ja izgledam drugima kad se svađam. Naime, ponekad zaboravin da se ne volin svađat.
Pa odlučin ponovo potpalit.
- A kako ovi naš rođak J. more kvarit cili dogovor, a? Pa on nije direktni nasljednik?
- E, nije, ali pošto je njegov ćaća umra, onda on sad ima pravo zajebavat, jerbo je on sad direktni nasljednik direktnog nasljednika.
- I sad se on more petjat i u dil kuće šta ju je dida ostavija unuku D.?
- Je. Ako oće, more zaustavit svaku kupnju i prodaju kuće.
Malo san se zamislila.
- A rodice M., ova tvoja kućica šta si je ti kupila?
- E?
- Jel' sad recimo i ja iman prava na tu tvoju kućicu, a? Dobro, ti si još živa, ali recimo da nisi, mogu li ja onda tražit na sudu da se lipo po zakonu podili tvoja imovina?
- Tuko, pa nisi ti moj nasljednik??
- Znan da nisan, zato šta još nisan od tebe ništa naslidila, ali recimo da uspijen dobit dil kuće, evo recimo ovi kantun di sad sidin, baš mi je lipo ovdi, e, dakle da dobijen ovi kantun, onda postajen tvoj nasljednik jer san nešto od tebe naslidila?
- Ma, slušaj...
- Nemoj me prikidat! I ako sad dakle ja postanen tvoj nasljednik jerbo se izborin za svoj kantun tvoje kuće, ima li na taj moj kantun u tvojoj kući pravo i moj bivši muž? Naime, dok smo ja i on bili u braku, ti si meni i tad bila rodica, po čemu ispada da nan je ova tvoja kućica na neki način dil bračne stečevine, iako ti još nisi imala kućicu dok smo mi bili u braku, ali ako ja na sudu dokažen da si ti imala namjeru kupit je kad-tad, a to ti se po zakonu tretira ka predumišljaj, onda bi ja ovi moj teškon mukon nasliđeni kantun u tvojoj kućici morala dilit sa svojin bivšin mužon, a mogu se kladit da bi se i rođak J. umiša! U tom slučaju te molin da kupiš malo širi bančić, jerbo kako ćemo se na ovomen stisnit svi troje?? Osim toga, ja san tvoj indirektni nasljednik, to je istina, ali ako te ja ovako otvoreno pitan mogu li ti štagod uzest, onda postajen jedan pošteni i direktni nasljednik? Šta me gledaš tako, jesan li mogla bit direktnija?
Izbacili me iz kućice.
Tipično. Čim čovik pokuša ostvarit svoja nasljedna prava, odnija vrag i tavu i jaja.
Post je objavljen 11.07.2009. u 00:31 sati.