Pregled posta

adio dobri naš.....adio

Znan recete sad evo je Marin odlipija mozgon kad je ovo uzeja za temu posta,......,a more bit da i jesan onako malo maka,........,ali jednostavno viđeno me potaklo na ovu temu ...........

Bilo je to davne 1977 godine kad se pape vratija iz SSSR-a oli ti ga sa Crnomorske obale iz Soćija di je bija cilu godinu dan radit sa poduzećen.....a takvo je vrime bilo jelte,tribalo se poc malo vanka zaradit koji dinar više jerbo se eto priselilo u novi stan u Splitu a tribalo je vazet i štakod auta.

Sican se ka sad kako san bija pun sebe kad mi je pape reka da gren sa njin i materon doli poviše stare „Jele“ na parkiralište „Auto hrvatske“ priuzet novo auto šta ga je vazeja.....a ko je bija sritniji od mene.......koja srica,koje veselje.......a kako i nebi bija pun sebe kad je to bilo jedno od 3 auta koja su u to vrime bila parkirana oko zgrade na Gripama......svitu moj kad se samo toga vrimena sitin,na parkiralištu smo mi dica igrali na male branke,a na garaže nan je bija montiran koš za basket.....nigi auta,niko nan ni smeta ......a vidi danas.....jema auti toliko da je postalo normalno uništavat zelenilo u gradu i pritvarat ga u beonske površine di ce se parkirat ti limeni tovari. Opla opet ja ode sa teme.....

Kupija je pape Renaulta 4 .... ke linija o auta aaaaaaaaaaaa......ma nije mome papi onda bila na prvo misto linija auta vengo njegova funkcionalnost a ovi je falin te bože tako bija napravljen ka mali kombi ......taman onakvi kakvi je triba bit za potribe radnoga covika koji je jema namjeru pocet gradit kucu u Seget .....a i poc u polje s njime nije bija nikakvi problem ........ubacit 5-6 vrica cimenta, kasa , motike,lopate, frezu ....ma šta si god tija .......ni ga za ludu pape zva „ MALI DIV “.

Tako su njih dva dilili dobro i zlo punih 32 godine ......bija se bidan par puti razbolija ali ge je pape ka pravi meštar o svoga zanata uvik vraca u život ......pomaga mu izdržat sve te puste godine šta je skupija na kosti svoje šasije i limarije........je evo priznajen ja san ga bidnega jedan put bija unešestija kad san ga sa mojih 17 godin uspija okrenit na bok ali opet se vratija nazad u život.

Bija je on stalno tu pored nas....covik se jednostavno naucija na njega.....posta je dil nas ,naše obitelji ......ja san prve vještine upravljanja vozilicama upravo na njemu naucija.....ja san odrasta i polako starija uz njega....moja dica a i unuk su cinili monade oko njega ......jednostavno uvik je bija tu ....tu uz nas i nama na raspolaganju..........

I tako sve do prije neki dan kad je pape tužno reka“sine aj vrati tablice o Maloga diva u policiju,necu ga više registrirat a i nazovi one šta odvozu stara auta u reciklažu da dođedu po njega .......ja nemoren više vozit a o on je bidan doša ukraj.
Ka i uvik posluša san ja papu i ucinija kako je on reka ....

Molim lipo ne smijat se mome podupiracu za vrata garaže

Tako san ja polako ispraznija iz garaže sve njegove rezervne stare i nove dijelove i ubacija ih u njega,neka gredu skupa jerbo i jesu dil jedne te iste cjeline......došla je vucna služba po njega ......bližija se njegov kraj.

Pape oceš li se oprostit od Maloga diva? Bi ja sine ali me je teško ......viruj mi isto kada ide dil mene.....kada mi dušu uzimaju i odvozu.......a aj ipak cu ga ispratit na zadnji put........

Cekaj meštre ja cu ti ga ukrcat na kamion......naucija je on na mene,na moju ruku .......bice mu lakše otic na ti zadnji vijađ............

Odlazi vucna služba isprid kuce i odnosi Maloga diva na sebi ............

.............pape maše i pozdravlja ga a niz oko suza mu kanu i tužno izusti ........“ adio stari moj , odo ti , aj a ja cu još malo bit ovod pa cu i ja tako partit uskoro na put bez povratka.......svemu dođe kraj pa je tako doša i našem putovanju ......“

E tad je i meni nezaustavljivo kanula suza niz lice..............zna pape da jema onu prokletu bolest za koju nima lika i da je samo pitanje dana kad ce i on na put u neko drugo buđenje.

Post je objavljen 10.07.2009. u 13:06 sati.