„Kada te pogledam, tako nježnog i dragog, poželim da sam jednom davno prošla ispod duge i nakon pljuska odjenula karirane kratke hlače na tregere, cipele na vezice i kratkokosa potrčala po travi. Mogli bi zakotrljati loptu i nikome ne bi bilo čudno što se ne vraćamo do sumraka. Mogli bi satima sjediti na granama stabla oraha smijući se nespretnim djevojčicama što se ne mogu popeti. Mogli bi se kupati u mraku ne stideći se mršavih nogu i ranjenih koljena. Mogli bi sanjati snove neostvarive. Ovako sanjam sama.“
Post je objavljen 10.07.2009. u 10:48 sati.