Stalno borba i borba, naviknem se na jednu situaciju, pa nastane druge....
Puno je prošlo dragi moji, prestala sam neko vrijeme pisati blog jer mi se dogodilo da ga otvorim i da ne znam šta da napišem, da istina je, ona koja je uvijek imala nešto za reći zanjemila je.
Morala sam raditi na svom braku, ljudi se u utrci za novcima udalje jedno od drugog, stalne brige oko računa i sličnih stvari čine od čovjeka praznu školjku, ljušturu, morala sam stati, pogledati svog muža, svog lovca i dopustiti da on vidi mene, pravu mene, ženu kojoj treba muž, biće koe traži potporu, slabu mene koja treba zaštitnika jer dugo sam bila kamen kameni, jedino tu na blogu pokazivala slabu stranu i sada sam trebala da netko podmetne leđa za mene.
Morala sam si i olakšati, stvarno sam se namučila učeći dok bebica spava, pravo se ne uči sat do dva dnevno, tako da mali moj Noa od rujna počinje ići u vrtić, napokon će imati društvo za igru. Radujem se tome.... A opet, znate ono, tako sam navikla da smo stalno skupa...
Moje zdravlja, k vragu i to, naviknem se da mi ta štitnjača ne radi i tabletica ujutro pa sve pet, kad na komad nekakve ciste u njoj, ma stvarno nemam vremena biti bolesna... Ljuta sam zbog toga, stvarno ljuta.
Evo pustila sam glas.... Olakšala savjest, znam da me razumijete moji blogovski prijatelji.
Sve vas voli vaša Fantazija.
Post je objavljen 08.07.2009. u 09:40 sati.