A judi moji da vidite di san bila jučer! Znate di je Šibenik? E . A Skradin? E, pa ne tamo, nego još iza Skradina.
Moja rodica M. koja živi i radi u Zagrebu, kupila je malu kućicu i komadić zemlje u jednome malom selu nadomak Skradina. Kućica je izolirana od sela, od svijeta, od interneta, od bloga, fejzbuka, vijesti, dnevnika, crne kronike, žutog tiska, od svega.
Sidili smo ispod ogromnog stabla murve u dvoru, pili orahovac i lamentirali o bijegu od civilizacije. Onda je došla nevera, pa smo pobigli u kućicu.
U kućici još nema ni struje ni vode. Ali ima orahovca i pive, što smatram sasvim solidnim početkom kućenja.
Onda sam ja morala u wc. Rekli su mi da izaberem bilo koji grm u okolici, i da uživam.
Krenila sam u potragu za svojim grmom, kadli osjetih da me netko prati. Okrenem se, i ugledam
- Noa, a di si ti krenija?
- Iden ja ca tobon
- Noa, ja idem piškiti, ne možeš samenom!
- Mogu.
I napravi onu svoju facu
Uspila san ga se riješit tako šta san priskočila neki zid koji je njemu bija nepremostiva zapreka.
Na povratku u Split, u autu, mama ga pita :
- Noa, kako nastaju male bebe?
- Ovako - Noa zatvori oči i raširi rukice - zarone, i plivaju, plivaju, plivaju....
Post je objavljen 06.07.2009. u 16:44 sati.