Pregled posta

4.Zanimljiv posjet

Hvala svima koji posječujete moj blog i komate....
mislila sam da će vam se 3. nastavak više svidjeti....
ali nema veze....
drago mi je da vam se sviđa moja priča...
evo nstavka....uživajte....

-------------------------------------------------------------------------

Tablete protiv bolova su pupustile pa me noga počela živcirati. Probudila sam se u 5.30 ujutro. Nisam mogla spavati. Tek sam došla u novo mjesto a aveć sam u bolnici.
Pozvala sam sestru da mi donese tablete protiv bolova ali je umjesto toga došla doktorica Diana, Aleksijeva mama.
"Što je bilo,sunce?" pitala me mirno.
"Htjela sam samo pitati da li mogu dobiti tablete protvi bolova jer me boli noga?" rekla sam s molećivim očima.
"Dobro. Može. Bolovi bi trebali prestati prestati danas. Uskoro ćeš moći kući." hvala dragom Bogu. Jedva čekam da izađem iz bolnice. Diana,zovem ju tako tako jer je rekla da budemo na ti. Ona je vrlo draga osoba. Sada je nešto pisala u karton.
"Znaš li da će ti danas doći Aleksije u posjet?" rekla je odjednom.
"A,da?" rekla sam začuđeno što i jesam bila. Poznajemo se tek jedan dan a već mi dolazi u bolnicu u posjet.
"Da! Kada sam mu jučer rekla što se dogodilo rekao je da će danas doći vidjeti kako si. Naravno,ako ne želiš mogu mu reći da ne dolazi." rekla je jer je vidjela moj izraz lica. Nisam htjela biti nepristojna pa ću pristati.
"Ne. Nema veze. Neka dođe."
"OK. Trebao bi doći poslije škole oko 2 sata." rekla je i otišla.
Počela sam paničariti. Pa što mu je. Sigurno se samo brine. Nitko nikad ionako ne iskazuje zanimanje za mene. Da,samo se brine. Ništa više.A i ne želim se vezati za nekoga da bih onda patila kad ću odlaziti.
A što ako ne moram otići. Ne,ne i ne. Malo previše maštam.
Poslije doručka su mi roditelji došli u posjet. Malo smo razgovarali te su onda otišli. Začudo,čak mi nije bilo dosadno u bolnici. Imali su dnevni boravak gdje su su mogle čitati knjige i gledati televizija. Počeo me svladavati umor poslije 11 sati. Ne zanm kada ali odjednom sam zaspala. Snovi su mi bili samo noćne more. Odjednom sam se probudila sva znojna. Pogledala sam se u ogledalo. Oči su mi bile crvene kao da sam plakala. Pogledala sam na sat. Bilo je 13.45. Sada bi negdje trebao doći Aleksije a ja izgledam kao da sam bila budna cijelu noć a ne kao da sam spavala. Otišla sam se umiti i očešljati. Legla sam na krevet i gledala van kroz prozor. Odjednom je netko pokucao na vrata i ušao. Bio je to on.
"Bok!" rekao je i zatvorio vrata.
"Bok!" rekla sam i podigla se u sjedeći položaj.
"Došao sam vidjeti kako si jer mi je mama rekla da si u bolnici."
"Da. Mama je zaboravila otići sam mnom na pregled pa se rana inficirala."
"I,kako si?" rekao je i sjeo na stolicu pokraj mojeg kreveta. Bilo mi je neugodno s njim razgovarati pa sam bila sretna što sam sama u bolnici.
"Dobro sam. Bolovi su prestali i mogla bih uskoro kući."
"Da,znam. Mama mi je rekla da možeš već danas." to je bila super vijest. Jedva čekam da dođem kući.
"Ali postoji jedan problem!" koji sad problem?
"Morat ćeš prenoćiti kod nekoga jer su ti roditelji otišli na put." Nakon ovoga sam ostala u šoku. Na kakav put? Kamo? Mama mi ništa nije rekla.
"Molim?" upitala sam ga s povišenim tonom.
"Da. Rekla je da će te nazvati i sve objasniti." tog trenutka zazvonio mi je mobitel. To je bila mama. Razgovarale smo 10 minuta. Rekla mi je da se njoj i tati žurilo pa mi nije stigla objasniti. Otišla je na poslovni put s mojim ocem a ja bih trebala prespavati kod ALEKSIJA. Čini se da se moja mama dobro sprijateljila s njegovom. Imaju sobu viška pa su se ponudili. Završila sam s razgovorom.
"I? Ti je mama sve objasnila?" pitao je Aleksije kao da ga to sve zabavlja.
"Da, je! Znači,ja bih trebala spavati u tvojoj kući?" pitala sam još jedanput za svaki slučaj.
"Da. Tako su se dogovorile naše mame. Ti bih se sada trebala spremiti jer idemo kod tebe po tvoje stvari. Nećeš ići u školu tjedan dana." Super. Nema što. A roditelji će mi biti na putu 2 i pol tjedna. Spremila sam se i Aleksije me odvezao do moje kuće da otiđemo po stvari. Brzo sam se spremila i pošli smo prema njegovoj kući. Putem mi je rekao njegove članove obitelji. Lucas je bio njegov tata. Imao je 2 sestre i 2 brata. Rahelu,Roksanu,Kalista i Jamesa. Čini se kao velika obitelj. Kalist inače nije bio u srodstvu nego je bio zaručnik Rahele. Ostali su braća. Svi se me srdačno dočekali. Svi su bili jako mladi. Otac im nije imao više od 35 godina. Odmah su mi pokazali sobu a ja sam se išla raspakirati jer ću tu biti više od 2 tjedna.
"Any,večera je spremna." ušla je u sobu Diana.
"Ne hvala. Neću večerati." rekla sam jer mi nije bilo do večere.
"Želiš li da ti nešto u sobu donesem?" pitala mje ljubazno.
"Ne hvala. Ne treba."
"Dobro. Ako ćeš biti gladna reci."
"Dobro." nakon toga je izašla iz sobe. Probat će daljnji boravak ovdje što više proboraviti u sobi kad sam u kuću. Otišla sam na balkon i sjela na stolicu. Puhao je lagan povjetarac ali nije bilo hladno kao prije. Ne znam što ću sada bez roditelja. Oni su mi ovdje bili jedina obitelj. Zaplakala sam. Osjetila sam nečiju ruku na ramenu. Brzo sam obrisala sam suze.
"Jesi dobro?" pitao me je Aleksije.
"Dobro sam. Ne brini."sjeo je na stolicu pokraj mene.
"Ma daj. Nemoj biti tužna. Roditelji će ti se brzo vratiti. Zar je tako loše kod mene?" pitao me je za zafrkanciju. Malo sam se nasmijala.
"Ne. Tu je super samo što..." opet sam zaplakala "roditelji su mi sada jedina obitelj koju imam a već su nekamo otišli." Ne znam kako ali sam se odjednom našla u njegovom zagrljaju. Milovao mi je leđa.
"Smatraj nas svojom obitelji." rekao je da me smiri. Još sam i dalje bila u njegovu zagrljaju. Polako mi se počelo spavati i on je to primjetio. Podigao me u naručje da me odnese u krevet.
"Daj me spusti dolje. Mogu sama." Nije išta učinio nego me samo položio na krevet. Pobunila sam se.
"Ne idem još na spavanje." taman sam htjela ustati kada me je on rukama sprječio a glave su nam se našle na nekoliko centimentara udaljenosti. Nekoliko sekundi smo bili u tom položaju a onda me je on jednom rukom primio za desnu stranu lica i poljubio. Kratko i nježno te me onda spustio na krevet.
"Laku noć." rekao je i otišao. Što je ovo bilo. Nitko nikad nije iskazao zanimanje za mene. Ovo je bilo nešto. Ili možda nije. Možda će se sutra ponašati drugačije. Brzo sam zaspala. Bila sam jako umorna.

--------------------------------------------------------------------------

evo nekih slika....















--------------------------------------------------------------------

to je to za ovaj put...nadam se da vam se je svidjelo....
...i nadam se da ćete ostavljati ppuunoo komova...


Love Vampires & Twilight saga





OBAVIJEST 11.07.2009.

ej..ljudi..ne mogu pisati postove i vračati komove jer mi se komp pokvario...vratit ću vam ih kada se popravi....pusa

Post je objavljen 06.07.2009. u 13:24 sati.