Marketing
telegramska kartolina
Budući da štovano blog-pučanstvo zanima, tj. DJ pita kako je bilo u Splitu, a ja po običaju neman vrimena, trčin na trajekt u tri i po, evo Splita samo u telegramu.
U Splitu sve na svon mistu, provjerila san. Sveti Duje, Peristil, riva, ništa se nije maklo, sve je tamo di triba bit. I kako triba bit.
Split, šarmantan i lip ka i uvik, pun šušura i šarenila.
Svako put kad san "u Split" sitin se da je to grad koji je nasta ka - vikendica. Malo megalomanska, ali ipak samo vikenica. Kućica za odmor jednoga, ustvari jedinoga cara koji je iz čista mira odstupija s dužnosti cara u Rimu.
Ostavija Rim da se gomba sa svojim problemima, a on otiša na sunčanje, kupanje i ostale blagodati. Pa, nije bija blesav, ne.
Pitanje je je li se pojavija prid Senatom i preda svoj carski mandat uz suvislo objašnjenje? Je li reka da je bolestan, da mu je dopizdilo stalno ratovanje sa barbarima, da mu žena stalno kvoca šta ga nema doma? Ili se samo pokupija ka pizda, uzeja luft-madrac i suncobran i - isparija?
Novoga Dioklecijana nisan srela na rivi ni na Peristilu. A baš san ga tila pitat koliko je uri. Žurilo mi se na faks, zadnji dan je bija, do podne je tribalo pridat papire.
Ja, naime ne mogu nosit sat jer iman alergiju na nikal, metal prisutan u svin jeftinin satovima. Zadnji mi je kupija muž za Božić, prodavačica se klela životon da nema nikla. Pa zna žena da nikakav nikal nije stavila unutra.
A bila san uvjerena da ću ga srest u Splitu...
Pa neće valjda poć u samostan ili među urođenike na Novu Gvineju?
Šta mu ne bi bilo najbolje među vlastitim, domaćim urođenicima - Dalmatincima? Oni novogvinejci će ga možda i skuvat i pojist, a nama se to ipak gadi....
A je, tražila san jednu adresu jednu dobru uru, jer niko ne zna pripoznat po imenu ulice di bi to moglo bit. Ka i kod mene doma. Nikako da naučimo ulice. Kad te neko pita di je pošta, skroz normalan odgovor je: odma kod socijalnoga. Pa se ti misli di je socijalno.
To van je blizu trafostanice, reklo meni. Aha, sad mi je sve jasno. Iden u Krško.
Pa san se vrtila okolo, nikako pogodit.
I onda san ugledala čovika iz mog kraja, zemu moga. Pitala njega, jel on zna. Aj Grgure moj, reci mi ti, ovi me šalju od đardina do Prime, od pazara do Zvončaca, vozaju me ka češku turistkinju.
Naravno da Grgur zna, već dugo živi u Splitu.
Ispalo je da je tražena zgrada par sto metara iza njegove škine.
Uspila san pogledati i izložbu litografija Marca Chagalla.
Mojša Zaharavič Šahałam, znan kao Marc Chagall (Vitebsk, Bjelorusija 7. srpnja 1887. - Saint-Paul-de-Vence, 29. ožujka 1985.), bjeloruski slikar židovskog podrijekla.
Sad stvarno moran bižat ća. Pobići će mi brod....
Primakka, jesi se ovo počela vježbat u orezivanju maslina?
Nije loše, nije ...
Čiovka, evo san ti zamahala prema Čiovu, ne vidiš me od pljuska. 
(Ma lažen ustvari, ovo je malo prije Marine.)
Post je objavljen 03.07.2009. u 12:57 sati.