Valjda je ova zagrijana atmosfera odskrinula vrata i mnogim istinama sa hercegovackog i dubrovackog ratista,pa se objelodanjuju i one o tehnickoj neopremljenosti i rasulu u JNA,nesposobnim oficirima,losem komandovanju,
neskrivenom nezadovoljstvu rezervista,njihovim zahtjevima da im se konacno,ako to iko moze,objasne ciljevi ovog rata,o iscudjavanju zasto da se zauzima Dubrovnik kad u njemu nema vojnih objekata...
U brigadi nervoza.Posebno je primjetna na licima ionako izgubljenih oficira u Komandi brigade.Njihovi komentari na pitanja radoznalih rezervista svode se uglavnom na ovo:vojska ima svoje planove i nece za njih pitati Bulatovica,mi znamo zasto idemo na Dubrovnik,nas je cilj da sto prije stignemo do doline Neretve,a kao treba i do Zagreba...
I rezervisti sve masovnije razmisljaju svojom glavom.Nerijetko se cuje da je i ovog puta Crnogorcima opet sudjeno ne samo da ginu za drugog,nego i DA ZA SVA VREMENA ISPADNU BUDALE,a da Milosevic i ostali politicari zajedno sa generalima ratuju preko tudjih ledja i zivota...
(Veseljko Koprivica-"OPERACIJA DUBROVNIK:SVE JE BILO META,
sokantna svjedocanstva o opsadi Dubrovnika,pustosenju i pljacki Konavla")
Post je objavljen 03.07.2009. u 01:49 sati.