Osjećam se kao da sam u braku sa firmom a da me taj brak košta i guši.
Radim u jednoj velikoj stranoj firmi. Radni tjedan mi je 40 sati jer si svoj posao tako organiziram.
Ako treba ostajem i duže. Pokušavam sve završiti u tekućem danu. Ako ne uspijem nosim posao i doma.
I subotom odem raditi. Bila sam i nedjeljama u uredu.
Sve samo da posao bude završen na vrijeme i da rezultati budu više nego dobri.
Rokove nikad nisam probila. Osim svog posla obavim i tuđi ili ti ga delegiran posao.
OK prigovaram ali u sebi i sve završim i odem doma.
I tako več nekoliko godina.
Ali stres je sve veći i veći!
Da ne pričam da sam za rad subotom od 9 sati za naknadu dobila "velikodušno" 4 radna sata koje sam morala iskoristiti kad mi je nametnuto.
Ah da i da ne pričam da moja organizacija živi od mog posla jer ja svojim poslom donosim čistu zaradu.
Ali nema veze ja svoj posao svejedno volim. ali ne znam kolko još dugo.
Sutra moram ići u bolnicu na neke pretrage. Testiranje sam već morala odgoditi zbog posla tj. poslovnog puta na koji na kraju nisam niti otišla ali glavno da sam svoje zdravlje po ko zna koji put morala staviti iza posla.
Big bossu zvanom /%EQ)/%$$"&$/# sam prije nekoliko dana najavila da idem taj i taj dan na to i to mjesto i da me neće biti i da uzimam slobodan dan.
Več tad sam vidjela da mu nije drago pogotovo jer sam se vratila sa 3 dana dugog godišnjeg (sram me bilo-zar sam to smijela napraviti???).
Rekao je ok i "dopustio" da iskoristim slobodan dan koji se inače koristi ako si bolestan manje od 3 dana pa da ne otvaraš bolovanje.
Sve mi je bilo čudno da je pristao bez prodika ali rekoh ajd valjda je shvatio da je zdravlje na prvom mjestu.
Da, sve do danas.
Iako sam ostala duže raditi i iako sam sve poslove pozavršavala i uzela registrator da preko vikenda radim statistiku (za koji mi je rok tek sredinom tjedna ali eto ja savjesna želim to što prije odraditi) big bossu to nije bilo dovoljno več je MORAO počet prigovarat.
Pitanje: kad to imaš? Kolko će to trajati? Što će ti raditi? Kolko će to trajati? Znaš ne bi trebala cijeli dan izbivat sa posla več se vratiti nakon pretraga. Da li si sav posao završila? I one koje si dobila kao zamjena? Nije da ti branim da ideš ali znaš za takve stvari ne bi trebala izostajat sa posla. Da slobodni dani (kako mi zovemo tih par poklonjenih emergency dana) bi se trebali koristiti ako ostaneš doma jer te glava boli ili ako bolest traje kratko.
U meni je KIPJELO!
Rekoh mu smireno da ja mogu uzet godišnji za to ili otvarat bolovanje, da meni to uopće nije problem. I da neznam kolko će trajati i da ako ne traje dugo da ću doć na posao.
Sad si razmišljam da li da odem doktorici i otvorim si bolovanje za sutrašnji dan pa i za još koji u slijedećem tjednu čist da se odmorim od takvog kretenizma u firmi ili da se pojavim u firmi i da ne pristanem da mi se oduzme cijeli slobodan dan več samo onoliko sati koliko me nije bilo.
Pitam se zar nisam zaslužila da se moje zdravlje, koje se je uništilo od kad radim u toj firmi baš zbog njega jer radi pritisak na mene i stvara mi stres, nije zaslužilo malo pažnje?
Zar moram raditi ko konj dok svi drugi odlaze i dolaze na posao kad im se prohtje i svoje privatne poslove obavljaju u službeno vrijeme?
Ovakvo ispitivanje smatram ponižavajućim i omaložavajućim.
A stres i dalje sve više i više raste jer ja stvarno nemam želudac za prožvakati takav kretenizam i primitivizam.
Tražit ću rastavu-samo da si nađem novog,boljeg muža.
Post je objavljen 02.07.2009. u 18:41 sati.