Rano je jutro, a ja počinjem još jednu priču na svoj način i iz svog kuta promatram šta se dešava sa mojom sestricom. A šta se dešava, nemogu nekada ni sam odgonetnuti tjek nekih dogadjanja i njeno opće stanje. Naime, sestrica se stvarno loše osjeća, gubi naglo na kilaži te su joj smanjenje motoričke sposobnosti, to je kratko rečeno a ona stalno ponavlja da treba otići u Zagreb na pregled a nikako da skupi sve dokumente koji su joj potrebni te da krene na tako bitan put, put koji će joj otkriti dali smo svi uzaludno zabrunuti, što bi bilo veliko olakšanje, ili je stvarno njen neprijatelj oživio i sada napada još "žešće". Ni sam neznam kako bi opisao stanje, jer čini mi se da gubim kontakt sa stvarnošću i neznam izlaza iz ove situacije u kojoj sam sada. Teško je, dragi moji, pisati o nečemu što vas toliko pogadja, a ja u ove rane jutarnje sate nadjem neke snage i počnem, ali ne osjećam se dobro. Za sada samo toliko, uz jednu rečenicu na kraju. Draga moja sestrice, mirno spavaj i andjeli neka ti snove čuvaju i uljepšaju. Laka noć.
Post je objavljen 02.07.2009. u 04:36 sati.