U vojsci mora biti reda i discipline,medjutim,toga nije bilo u dobrovoljackoj ceti.To je bio jedan opsti haos i uzas koga ja,zaista,vjerujte mi,ne volim da se prisjecam.I u ovoj prici cu izbjeci neke stvari,vrlo ruzne.Radi se o ubistvima neduznih civila,jer ne bih volio da sjutra budem svjedok na nekom sudu.Kao vozac sanitetskog auta vidio sam i druge stvari koje su na mene ostavile strasan utisak,veliku gorcinu i nezadovoljstvo.Jedva sam cekao dan kad cu se vratiti sa ratista.
Kasnije su osnovana dva udruzenja ratnika.Nikad me niko nije pozvao da budem clan nijednog od njih,vjerovatno znajuci kakav je bio moj stav o tom ratu-TO NIJE BIO RAT,TO JE BILA JEDNA SRAMOTA ZA CRNU GORU I SVE CRNOGORCE KOJI SU UCESTVOVALI U NJEMU.TO SU BILE PLJACKE,
OTIMACINE,ZLOCINI koji ne dolikuju tradiciji i istoriji Crne Gore i Crnogoraca.Ja sam imao jedan stepen patriotizma i rodoljublja,i zbog toga sam se javio kao dobrovoljac,ali sam se vratio razocaran.
Post je objavljen 02.07.2009. u 01:21 sati.