Znam da su moji postupci ponekad previše kaotični. Ti me ne želiš dovoditi u red, ostavljaš baš ovako jer uživaš u tome.
Ja uživam u tebi, s tobom i u sebi kad god si pokraj mene. I po prvi nemam potrebu mijenjati stvari, želim da ostane baš ovako, želim zamrznuti SVAKI trenutak. Jer ti si moj produžetak.
Strahovi nestaju. Usamljenost je izbrisana. Ne bojim se više vanjskog svijeta. Ne bojim se Njih, jer sada si ti tu.
I dalje uništavam bez objašnjenja. I dalje odbijam davati razloge za BILOŠTO.
I uočavam smisao besmislenosti.
Jedna-dvije-tri...i spava mi se.
( mislim da su sve vaše ideje toliko loše da biste se trebali baciti s mosta).
A ljudi su stvarno jebeni uzaludni trošak vremena i prostora.
Post je objavljen 01.07.2009. u 17:17 sati.