Naizad prijemni prosao. Naravno, zadovoljna sam, jer sam imala jednu gresku, i to neku glupost. Upadam na budzet, 90%.
A od sada, pa do oktobra izlasci, zezanje, more..
Onaj petak, aah, da li ga se uopste i secam?
Pomalo..
Bili smo u nekoj diskoteci u susednom gradu. Maja je vozila, nas 5 macaka u kolima, sve sa Dunjinom sestrom. Mala se zove Marijana i zezca je mala. Setim se sebe u tim godinama, bleja sa drustvom u kraju i to je to, kuci do 23h i cao. Mala Marijana, dobro nije bas mala, 14 godina, obukla beli minic, neku srebrnu majicu, stikle, make up na mestu, sve na mestu i cigara u ruci. Ne bih joj nikad dala 14 godina, ali vremena se menjaju. Prosecna lepota, prosecna gradja, al opet bolje izgleda od vecine fufica oko diskoteke. Kada smo usle u diskoteku vec je bila puna. Jedna vodka, dve vodke.. Izasla sam napolje kada mi je telefon po 10ti put zvonio. "Bojan je, gde si?". Pocela sam da se smejem "Sta hoces, u gradu sam?". Naravno, da se nadjemo. Dok je pricao, samo sam spustila slusalicu, i ugasila telefon. Ups, "nestalo mi baterije"
Nasmejala sam se, htela sam da krenem do wc-a, i na tom putu sam srela po prvi pun jednog plavusana. Sledeceg sto se secam je da smo bili kod njega u kolima, pitao me da me odveze kuci. Javila sam mojim bitcharkama da sam otisla sa jednim macanom, i da se ne brinu. A pali su tu dobri poljupci, ahaaa.. Bilo je hot. Rece valjda da se zove Marko. A, imao je taaako dobre ruke. uhhhhhhhhhhhhh..
Dosla sam kuci u 4 sata, iako sam planirala da ucim ujutru od 10. Ustala sam u 12 i ceo dan sledeci i svaki naredni provela uz knjigu, izlazila malo da se prosetam sa drugaricama. Marko me je cimnuo par puta, ali se jos nijednom nismo konkretno culi. Bojan kao Bojan, pustio mi par poruka, i poruku ohrabrenja pred prijemni.
Najvaznije od svega je da je sve GOTOVO, da sam odradila svoj posao i LETO ZA MENE POCINJE!!!!!!
Post je objavljen 30.06.2009. u 10:47 sati.