Pregled posta

3.Nova upoznavanja

4.srpanj 2009.
DODATAK

ej ljudi....napravit ću nagradnu igru...morate pogodtit koje će sve moći imati Aleksije...4 dobitnika će dobit nagradu....naravno komat ću im....


1.ako pogodite dvoje od svega dobivate 10 komova
2.ako pogodite 3 od sveka dobivate 20 komova
3.i ako pogodite sve dobivate 60 komova....smislit ću nešto za 60 komova...ako treba ću odbrojavati.....


i ostaje vam samo pogađati....


----------------------------------------------------------------

Ujutro sam se probudila svježa i odmorna. One tablete su mi zaista pomogle. Otišla sam u kuhinju,u pidžami na doručak. Čekao me je spreman. Mama me je čekala te obavljala neke sitnice po kuhinji koje nije stigla jučer.
"Dobro jutro,Sunce!" pozdravila me sa smješkom na licu.
"Dobro jutro,mama."nisam nabacila smješak jer sam jer sam se pravila kao da sam umorna. Pojela sam doručak u tišini. Pošla sam se u sobu spremiti. Odmah nakon što sam sve obavila u kupaoni krenula sam se obući. Nisam ni gledala što sam uzela. Ionako sam znala da je sva odjeća cool i super. Uzela sam ključeve svojeg auta i otišla u garažu. Vozila sam Volvo. Model S60R,crne boje. Bio je prekrasan. Vozila sam se prema školi i razmišljala kako će se ponašati učenici kad vide da im nova učenica dolazi. Dovezla sam se pred školu i brzo našla parking mjesto. Kad sam izašla iz auta dogodilo se ono čega sam se najviše bojala. Svi su buljili u mene. Odlučila sam ih zanemariti te sam brzo krenula na prvi sat. Sva sreća da imam geografiju. Barem se neću morati upoznavati sa učiteljicom. Sjela sam na prvo "slobodno" mjesto nadajući se da je zbilja slobodno. Čekala sam mirno sve dok netko nije sjeo pokraj mene. Srce mi je ludo lupalo. Okrenula sam se te ostala zapanjena. Dečko pokraj mene je bio tako zgodan da nisam mogla povjerovati u takvo nešto. Ali,...nisam se dala smetati. Još mi samo treba da se zaljubim u nekvakvog dečka koji neće mariti za mene. Okrenuo se prema meni,pružio ruku i predstavio.
"Bok. Ja sam Aleksije Storm!" pružila sam ruku te se i je predstavila.
"Bok. Ja sam Any Pannamer." tu smo stali jer je učiteljica ušla u razred i počeli smo s radom. Tijekom obavljanja jednog zadatka Aleksije mi je postavio pitanje.
"I Any? Kako ti se čini nova škola?" osmijeh mu je bio na licu.
"Grozno. Mrzim ovo mjesto!" htjela sam ostati hladna.
"Možda s vremenom promjeniš mišljenje."rekao je kao da je 100% siguran u to.
"Ne bih rekla. Nakon nekog vremena vratit ću se ja nazad u staru školu." i bila sam sigurna u to. Ćim se pojavi prilika da idemoja ću biti spremna.
"Možda se pojave razlozi zbog kojih ćeš htjeti ostati."
"Sumnjam u to. Ništa me ne veže za ovo mjesto. Svi moji prijatelji su u staroj školi." tada sam se nazad okrenula bilježnici i dovršila zadatak. Nisam htjela objašnjavati nekom neznancu svoje probleme. Ostali satovi su mi bili u normali. Upoznala sam nekoliko ljudi za ručkom u kantini. Tamaru Saw,Michaela Corbina,Russa McCarty i Aliciu Parmer. Večinom su međusobo razgovarali. Kad me Alicia pitala što je bilo rekla sam joj da nisam raspoložena za razgovor. Tek kada sam odlazila prema autu sam malo razgovarala s njima. Pitala sam ih kakvi su učitelji i učenici. Tamara mi je rekla da su svi gostoljubivi i da brzo prihvate novu osobe. Ali,nisam baš sigurna u to. Kada sam došla do autaguma mi je bila probušena. Ajoj!
"Ajme!Kako im je drago zbog mojeg dolaska!"tipkala sam mamin broj da dođe po mene ali me je nešto prekinulo.
"Ej,bok! Što je bilo?" bio je to Aleksije.
"Ništa. Probušili su mi gumu pa sada zovem mamu da dođe po mene."
"Mogu te ja odvesti kući."
"Da,a što ćemo s autom?"htjela sam ga nekako izbjeći.
"Ja ću te odvesti. Ionako tvoja mama ne može odvući auto na popravak. Možeš to obaviti kad dođeš kući." bio je uporan a ja nisam imala obranu. Morat ću popustiti. Ne želim si stvarati neprijatelje.
"Ok. Hvala ali nisi trebao."
"Nije mi teško." putem sam mu govorila put do svoje kuće.
"Zanimljivo ti je mjesto u kojem živiš." rekao je vjerojatno zbog šume.
"Meni se sviđa a za druge me nije briga. Tu mi bar nitko ne smeta." morala sam lagati...naravno...ovo drugo je bilo točno.
"Nisam rekao da mi se ne sviđa" sigurno se sada izvlači,"samo...ja živim 300-400 metara dalje." oh,super. Nema što.
"Dobro,hvala na vožnji!Bok!"rekla sam i izašla iz auta.
"Vidimo se!"rekao je i odvezao se. Ušla sam u kuću i sve odmah objasnila mami.
"Ja ću se pobrinuti za to! Ne brini." rekla je i otišla nekog nazvati. Ja sam otišla u svoju sobu pisati zadaću. Završila sam zadaću i pošla sam obući trenirku. Uzela sam svoj iPod i otišla trčati. Tijekom traženja jedne pjesme zaletila sam se u jednu osobu. Bio je to Aleksije.
"Oprosti! Nisam te vidjela. Jesi dobro?" ispričala sam mu se i pomogla da se digne sa zemlje.
"Nema veze! Sve u redu!"
"Što ti radiš ovdje? Dosad nikog nije bilo u blizini 100 metara."
"Ovaj...išao sam prečicom. A ti rekreiraš?"pitao me je kada je pogledao moju odjeću.
"Ovaj....da!"
"Možemo skupa ako želiš?!"pitao me. Moram se izvući ovaj put.
"Oprosti ali možda drugi put. Baš sam krenula kući." tog trenutka nešto me je zaboljelo.
"Auuu!" vrisnula sam i primila se za potkoljenicu. Pored mene je bila zmija. Aleksije ju je uhvatio za glavu i bacio daleko od nas.
"Daj da vidim!" rekao je i maknuo moju rukr da može pogledati. Što sada ima i medicinsku kvalifikaciju?
"Izgleda da nije otrovna! Ja ću ti to previti!" rekao je i podigao me te krenuo nekim meni nepoznatim putem.
"Ej!!!! Što radiš? Spusti me dolje?" počela sam se izvuči ali nije uspjelo.
"Vodim te k sebi da ti previjem ranu. Ne možeš takva hodati doma. Rana bi se mogla inficirati." rekao je i krenuo dalje. Ja nisam znala što bih rekla pa sam šutjela. Njegova kuća je bila prekrasna. Ljepša od moje a i veća. Kada mi je previjao ranu htjela sam mu postaviti nekoliko pitanja.
"Gdje je tvoja obitelj? Imaš li braću i sestre?"
"Obitelj je otišla svojim putem a mama je otišla kupiti namirnice za večeru. Taman kad će biti gotova svi će doći kući.Evo,gotovo. Da te odvezem ili ćeš moći hodati?"
"Ne hvala. Hodat ću." počela sam hodati i noga me je jako boljela. Šepala sam.
"Daj,ja ću te odvesti. Vidiš da ni ne možeš hodati." rekao je i pomogao mi doći do auta. Kada smo došli do moje kuće mama je došla van.
"Što je bilo? Daj da ti pomognem." rekla je i pomogla mi da izađem van iz auta. Aleksije joj je sve objasnio i otšao.
"Joj sunce. Drugi put pazi." rekla je i non-stop se smijala. Zanimalo me zbog čega ali sam se suzdržala. Otišla sam na krevet ležati jer nisam imala što raditi. Valjda će biti bolje. U 20.00 sati sam se probudila zbog bolova u nozi. Mama je brzo dotrčala.
"Ajme. Zaboravila sam otiči s tobom liječniku. Aleksije mi je rekao da treba ići na kontrolu jer se još uvijek može inficirati. Idem nazvati liječncu da dolazimo. Preporučio mi je svoju mamu." rekla je i odmah otišla. Otud mu medicinska kvalifikacija. Baš me zanima što želi. Odvezla sam se i tamo me je dočekala njegova mama. Diana. To ime mi se sviđa. Rekla mi je da nekoliko dana moram ostati u bolnici. Pokušala sam se izvuči ali nisam mogla. Zaspala sam nadajući se da ću daljnji boravak ovdje biti bolje.

---------------------------------------------------------------------------

Evo značenje nekih imena:

Aleksije - potječe iz grčkog "Alexios":alexo, u značenju "zaštita,održavanje,sprečavanje".
Diana - božica lova
Tamara - hebrejska riječ tamar znači palma

btv.ovaj Volvo S60R vozi moj stric. Evo jedne slike....isti je takav,crni. a da tek znate kakvi je iznutra....



evo nekoliko slika...



















gothic slike...







-----------------------------------------------------------------------

to je to za ovaj post...neće me biti tjedan dana pa ostavljajte puno komova...ako vam se prošli post svidio očekujem u ovom više komova jer je ovaj bolji...bar po mojem mišljenju...

Love Twilight saga & Vampires

Post je objavljen 29.06.2009. u 15:04 sati.