Marketing
3
Isto se opet događa. Svaki put isto.
-Nee!! Ivy!! Stani!!-
Preletio mi je život pred očima. Netko me opet vuče! Opet me vuče dolje!
-NEE! PUSTI ME!! NE ŽELIM DOLJE!! MOJ ŽIVOT JE OVDJE!-
-Ivy. Ne boj se. Ja sam tu. Neću dopustiti da ti se IŠTA dogodi.-
Srce mi je stalo. On? Zašto on? Hladna ruka me opet vuče dolje. Hladna ruka vozača.
-Zbog tebe sam mrtav. Platit ćeš!!-
-NEEEEEEE!!- vrištala sam dušom i tijelom.
-Hej,hej!! Što ti je?-
Bila sam u znoju. Sve je to bio san. Do mene je stajala neka nepoznata osoba.
-Hmm...Gdje sam?-upitah tu osobu.
-Drago dijete, ti si u bolnici, a ja sam Ivona, medicinska sestra.-
-Aha...u bolnici?!-ništa mi nije bilo jasno. Ničeg se nisam sjećala. -Zašto sam u bolnici?-
Sestra je okrenula glavu prema dnu kreveta, i uzela nekakav karton.
-Tu piše da si ostala na promatranju zbog udara glave.-brižno mi je rekla.
Odjednom mi se sve vratilo. MJ. Auto. Vozač. Krv.
-Sad ću te ostaviti na miru da se odmoriš.-
-Hvala.-
Sestra je otišla,i ugasila svijetlo.
-Ne boj se. Ja sam tu...-te riječi su letile mislima.
-Jeli on moj anđeo čuvar? Ima li taj san veze sa stvarnošću ili je samo san?-
Sada sam se pokušala sjetiti lika koji se pojavio u mom snu. Nisam mogla. Um mi jednostavno nije dao. Sjećala sam se samo tih riječi,ali lika nisam mogla.
**
Kad sam došla pred školu, cijeli razred se skupio oko mene.
-Jesi li dobro? Kako si? Treba li ti nešto?-pitanja su bila ista.
-Ne treba. Dobro sam. Samo...gdje je M.J?-
-Ne znamo. Još se nije pojavio.-
-Ali zar ne živite vi u istoj zgradi?-upitao me je Max.
-Da, ali ja sam došla izravno iz bolnice. Tako da nisam ni blizu bila svojoj zgradi.-
-Dobro,dobro dosta priče. Sad u školu.-opomenula nas je dežurni profesor.
Kad su se svi razišli, vidjela sam da je dvorište prazno.
Krenula sam prema školi. Tada me je uhvatila hladna ruka. Vrisnula sam.
-AA...Kvragu, Mark! Prepao si me.-
-Haha. To mi je i bila namjera.-glasno se nasmijao.
Mark je isto išao sa mnom u razred. On je spadao među moje najfrendove. Ali je ujedno i spadao u najljepše dečke u mom razredu. Ima smeđu kosu,smeđe oče,i prekrasan smješak. Bio je običan dečko, mogu reći baš simpa dečko. Visok, i zanosan, sa sobom se stalno nosio skejbord. Tako se i oblačio. Kao skejter. Bijelu usku majcu, crveno.crnu kariranu košulju i traperice.
-Čuj, Ivy... Čujem da ti se sviđa MJ. Jeli to istina?-upitao me je izravno.
Zacrvenjela sam se.- Pa,da...sviđa mi se. Jeli to problem?-
Namrštio je obrve.-Ne,nije problem. Samo pitam. Htio bi te još nešto pitati. U subotu imam natjecanje u skejtanju. Bilo mi bi vrlo drago da dođeš, pa kasnije možemo na piće.-
-Uff...ti to mene pozivaš na spoj?-
-Paa...ne bi baš to nazvao spojem...ali da zovem te van! Onda?-
-Da,naravno da ću doći.-
-Stvarno?-
-Da naravno! Ajmo požuriti da ne zakasnimo.-
**
-I što si tako dugo radila s Markom?-upitala me je Nikky.
-Ništa. Samo me pozvao u subotu van,jer ima natjecanje.-
-SAMOO?! Ma Ivyy! Pa ti ideš na spoj!-
-Da,da...MJ se još nije pojavio?-
-Ne,nije. Op,op...Naša Ivy je opasno zacopala.-
-Da, baš. Ne, samo mu želim zahvaliti. Nisam imala prilike razgovarati s njime poslije nesreće.-
-I osim zahvale pasti će poljubac!-zezala me je Katy.
-Sigurno NE! Zašto ste taako dosadne?-već sam prilično bila ljuta.
-Mi smo dosadne za tvoje dobro.-složile su se Nikky i Katy.
-Da, baš!-okrenula sam se i otišla.
-Kamo ćeš?-poviknu za mnom.
-Negdje gdje mi nećete smetati! Mislilm za moje dobro!-viknula sam im natrag.
Otišla sam iza zida,gdje su nam postavili nekakve klupice. Sjela sam na njih, i razmišljala o svemu.
-Hej!-
-Ma tko sad...?-
-Zašto si tu sama?-bio je to Mark. Mogu priznati da mu je dobro stajala ona uska bijela majca.
-Ma Katy i Nikky me ne puštaju na miru,a ja hoću samo malo mira, i odmora od svega.-
-Jao, hoćeš da ja odem?-
-Ne,ne... samo tu ostani. Ti nisi cura. Nećeš mi tako dosađivati. Jel' da?-uputila sam mu pogled.
-Ha,ha,ha...neću.-
Zajedno smo se nasmijali.
-Znaš, zbilja se ugodno osjećam u tvojem društvu.-odjednom je rekao.
-Oh, hvala.-
Onda me je pogledao u oči. Duboko u oči. Primicao se prema meni. Lagano.
-Ovaj...-rekla sam krhko, i tiho.
Mark mi ništa nije odgovorio, već je samo naslonio ruku na moju ruku.
Zatvorila sam oči, i opustila se kad sam čula hihotanje. Naglo sam otvorila oči i pogledala iza kuta. Nikky i Katy. Mogla sam si i mislit.
Mark je vidio da nešto nije u redu sa mnom i okrenuo se prema smjeru u kojem sam tako ljutito gledala.
-Znala sam da su one.-kroz zube sam rekla.
-Aha. Ajde moramo ići. Dolazi profa.- Mark me je primio za ruku,ali samo nakratko jer mi je samo pomogao dići sa klupe.
Dok sam prolazila potiho sam zarežala prema Nikky i Katy:
- MRZIM VAS!-
Post je objavljen 28.06.2009. u 20:07 sati.