Dragi moji bloger prijatelji.
Juče sam srela moje prijatelje iz djetinstva.
S njima sam dijelila dobro i zlo,obuću i odjeću,sreću i tugu.
Živile smo skupa dvadeset godina,onda nas je život rastavio.
Razišle smo se po svijetu.
Neke trbuhom za kruhom,neke u školu.
Neke su se udale.Osnovale obitelj daleko odavde.
Neke od svojih prijateljica nisam vidila dvadeset godina.
Dvadeset godina živimo jedna za drugu,pa se narednih dvadeset ne vidimo.
Povremeno bi se čule, čestitale rođendane,imendane,Božić,Uskrs...
Juče smo se srele ,ne postoje riječi da opišu
radost, da opišu uzbuđenje.
Bilo je i suza i smijeha.
Prisjetile smo se svega što je nekad bilo.
Sjećaš li se ovog, sjećaš li se onog,a znaš li kad smo to,
znaš li kad smo ovo,kad smo ono...
Trajalo je do dugo u noć.
Bilo je predivno.Najvažnije od svega je to da smo se dogovorile
da nećemo čekati dvadeset godina da se sretnemo.
Dogovorile smo da od sada bude obaveza
bar jedanput godišnje da se sretnemo ,vidimo,
ispričamo,zagrlimo,plačemo,smijemo se...
Bilo nas je osam, nadam se da će idući put
biti i ove dvije koje sada nisu mogle doći.
Do tada ću misliti na svoje prijateljice i već
nestrpljivo čekam idući susret.
P.S.Rekla sam im da sada imam nove prijatelje.Vas.
Post je objavljen 28.06.2009. u 16:50 sati.